Jedna od najinvazivnijih vrsta na svetu je Solenopsis invicta, vrsta crvenog vatrenog mrava sa bolnim ubodom. Poreklom iz Južne Amerike, mrav se etablirao širom sveta.
U članku objavljenom u časopisu Current Biology 11. septembra, grupa stručnjaka za mrave potvrđuje da je ova vrsta stigla na Siciliju — prvo zvanično viđenje mrava u Evropi. Mravi bi se uskoro mogli proširiti po celom kontinentu, upozoravaju istraživači, što bi moglo da izazove velike ekološke, zdravstvene i ekonomske probleme u Italiji i šire.
„S. invicta je jedna od najgorih invazivnih vrsta. Može se širiti alarmantno brzo“, kaže glavni autor Mattia Menchetti sa Instituta za evolucionu biologiju u Španiji. „Pronalaženje ove vrste u Italiji bilo je veliko iznenađenje, ali smo znali da će ovaj dan doći.
Uobičajeno poznat kao uvezeni crveni vatreni mrav, ime S. invicta potiče od najzloglasnije karakteristike mrava — njegovih uboda — koji su bolni i, povremeno, mogu izazvati anafilaktički šok.
Iako potiče iz Južne Amerike, S. invicta se brzo proširila, uletevši u tokove vetra da bi putovala dalje na lokalnom nivou. Ali ljudi su mu takođe pomogli da se proširi i kroz industriju pomorske trgovine i isporukom biljnih proizvoda, što mu je omogućilo da se uspostavi u Australiji, Kini, Karibima, Meksiku i širom Sjedinjenih Država za manje od jednog veka. Evropa ih je izbegavala duže nego što se očekivalo, kažu istraživači.
„Postoji ogroman broj vanzemaljskih vrsta mrava koje se trenutno uspostavljaju u Evropi, a odsustvo ove vrste je bilo svojevrsno olakšanje“, kaže Menchetti. „Decenijama su naučnici strahovali da će stići. Nismo mogli da verujemo svojim očima kada smo ga videli.
Nakon što su na Siciliji videli fotografije onoga što je ličilo na S. invicta, istraživači su otputovali u region kako bi potvrdili identitet mrava i prikupili uzorke.
Pronašli su ukupno 88 gnezda na površini od 4,7 hektara pored reke, od kojih je u nekima bilo više hiljada mrava radnika. Nakon razgovora sa lokalnim stanovništvom, istraživači su saznali da su ljudi u sicilijanskom regionu bili uboli – i to često – nekoliko godina. „Meštani doživljavaju ove bolne stvari najmanje od 2019. godine, tako da su mravi verovatno već neko vreme“, kaže Menčeti. „A pravo proširenje invazione oblasti je verovatno veće.
Tim sumnja da ovo nije bila prva tačka dolaska S. invicta u Evropu. Iako nisu mogli da utvrde kako je tačno S. invicta dospela u Italiju, nakon analize DNK sicilijanske kraljice mrava i upoređivanja sa genomima mrava iz celog sveta, istraživači su zaključili da ova konkretna populacija verovatno dolazi iz bilo SAD ili Kina.
Zatim su autori analizirali lokalne obrasce vetra na Siciliji da vide kako bi se mravi mogli širiti sada kada su u Evropi. Oni su takođe sastavili sveobuhvatan model kako bi utvrdili koliko će ostatak Evrope i mediteransko područje biti pogodan za ovu vrstu – i da li će klimatske promene biti faktor.
Prema modelu, 7% evropskog kontinenta je pogodno za S. invicta s obzirom na trenutne uslove životne sredine, a klimatske promene će verovatno još više ubrzati njihovo širenje i rast populacije. Takođe su otkrili da su urbana područja posebno ugrožena. U stvari, 50% evropskih gradova je podložno invaziji.
„Ovo je posebno zabrinjavajuće jer mnogi gradovi, uključujući London, Amsterdam i Rim, imaju velike morske luke, što bi moglo omogućiti mravima da se brzo šire na više zemalja i kontinenata“, kaže stariji autor Rodžer Vila, koji je takođe sa Instituta. evolucione biologije u Španiji.
S obzirom da je jedino mesto koje je uspešno iskorenilo osvajače Novi Zeland, istraživači planiraju da svoje intervencije baziraju na onome što je tamo funkcionisalo i na naporima koji su trenutno u toku u Kini.
Za početak, sistematski će pregledati lokalna područja da vide da li je vrsta već stigla do njih. Zatim će započeti višegodišnji plan lečenja za iskorenjivanje gnezda i pažljivo nadgledanje napadnutih mesta kako bi bili sigurni da ne dođe do ponovnog izbijanja. Autori naglašavaju važnost uključivanja javnosti što je više moguće kako bi se pomoglo u praćenju širenja mrava.
„Građani mogu da igraju veoma važnu ulogu u tome“, kaže Menčeti. „Nadamo se da ćemo uz njihovu pomoć moći da pokrijemo šire područje. To će nam pomoći da pratimo i uočimo sva moguća područja koja su napadnuta u regionu.“
Tim se nada da će organizovati naučne programe za građane u kojima će ljudi tražiti S. Invictu i fotografisati ako misle da su pronašli mrave. Specijalisti bi zatim ponovo proverili da li je to prava vrsta mrava — važan korak jer mnogi evropski mravi prave gnezda sličnog izgleda.
„Mora biti više svesti o ovom problemu, jer problem je već u Evropi“, kaže Menčeti. „Potrebna nam je koordinirana akcija, a potrebna nam je sada.“
