Studija objavljena u časopisu Science China Earth Sciences analizira karakteristike emisije gasova staklene bašte (GHG) iz rezervoara u slivu Žute reke. Istraživanje je integrisalo postojeće podatke praćenja i identifikovalo značajne razlike u emisijama CO2, CH4 i N2O između rezervoara i rečnih kanala.
Rezultati pokazuju da su emisioni tokovi CH4 i N2O značajno veći iz rezervoara u poređenju sa rečnim kanalima, dok je emisija CO2 manja. Ovo je posebno izraženo zbog većeg opterećenja azotom i koncentracije organske materije u rezervoarima, što pogoduje životnoj aktivnosti mikroorganizama i planktonskih biljaka.
Emisije CO2 i CH4 su niže u rezervoarima u vlažnim klimama u slivu Žute reke, dok su emisije N2O značajno veće zbog većeg opterećenja azotom, posebno u područjima sa intenzivnom poljoprivredom i industrijskim aktivnostima.
Monte Karlo simulacije su pokazale da je prosečna godišnja emisija CO2 iz rezervoara u slivu Žute reke 41,57 Gmol C ir -1, emisija CH4 iznosi 0,52 Gmol C ir -1, a emisija N2O je 0,041 Gmol N god -1. Ukupna emisija GHG iz ovih rezervoara čini mali udeo globalne emisije, ali su značajne u lokalnom kontekstu.
Kombinovanjem fluksa sa 100-godišnjim potencijalom globalnog zagrevanja svakog gasa, ukupna godišnja emisija CO2-ekvivalenta iz rezervoara u slivu Žute reke iznosi 3,05 Tg CO2-ekv godišnje, što predstavlja 0,39% globalnih emisija iz rezervoara.
Ovi rezultati ukazuju na važnost razumevanja lokalnih faktora kao što su klimatski uslovi i antropogeni uticaji na emisiju GHG iz vodenih rezervoara, kako bi se adekvatno upravljalo njihovim uticajem na globalni klimatski sistem.
