Tokom protekle decenije, humani papiloma virus (HPV) je sve više identifikovan kao značajan uzrok određenih karcinoma glave i vrata – na primer, dokazi sugerišu da uzrokuje 70% karcinoma orofaringeusa u Sjedinjenim Državama.
Dalje, u protekle tri decenije, incidencija karcinoma izazvanih HPV-om značajno se povećala širom sveta i u SAD. Iako postoje dobro uspostavljeni alati za skrining, kao i vakcine, za karcinome izazvane HPV-om, kao što je rak grlića materice, postoji manje resursa za karcinom glave i vrata izazvan HPV-om. Kao rezultat toga, istraživači rade sa osećajem hitnosti da razviju inovativne terapije za njihovo lečenje.
Jedan revolucionarni terapeut pokazao je značajno obećanje u kliničkom ispitivanju faze 1 koje je vodio Antonio Jimeno, MD, Ph.D., ko-lider Programa razvojne terapije Centra za rak Univerziteta u Koloradu i grant SPORE Centra za rak glave i vrata CU. Danas objavljeni rezultati istraživanja pokazuju da tehnologija mikrofluidnog stiskanja koja se koristi na mononuklearnim ćelijama periferne krvi (PBMC), tipu imunih ćelija, pomaže u stimulaciji antitumorske aktivnosti kod podtipa HPV16-pozitivnih karcinoma, uključujući glavu i vrat, cervikalni i analni karcinoma.
„Ova tehnologija je prilično nova“, objašnjava Jimeno. „Za razliku od drugih ćelijskih terapija koje zahtevaju da ćelije pacijenta budu genetski modifikovane, ovo uključuje drugačiji način manipulisanja ćelijama koji ne dovodi do genetskih modifikacija. To čini proces bržim i možda agilnijim u pogledu onoga na šta možete da usmerite ćelije protiv.“
Ovo istraživanje je delimično motivisano svešću da ljudi sa dijagnozom određenih karcinoma glave i vrata izazvanog HPV-om nemaju mnogo konvencionalnih opcija lečenja. „Veoma smo svesni ove situacije, tako da imamo veliku grupu istraživača koji sprovode klinička ispitivanja imunoterapije i ćelijske terapije, tako da se nadamo da ćemo uskoro moći da ponudimo pacijentima efikasnije i manje toksične opcije“, kaže Jimeno.
Kliničko ispitivanje faze 1 fokusiralo se na pacijente sa podtipom solidnih tumora pozitivnih na HPV16. Učesnici su sedeli za proces koji se zove afereza, koji uključuje uklanjanje cele krvi i stavljanje kroz centrifugu kako bi se cela krv odvojila na njene pojedinačne delove. Cilj sesije afereze je nabavka između 5 i 10 milijardi PBMC-a.
PBMC su zatim poslani u laboratoriju da bi bili obučeni da pronađu i ubiju ćelije raka uzrokovane HPV-om, „u suštini ih šaljući u kamp za obuku kako bi naučili kako da pronađu i napadnu rak“, kaže Jimeno.
Koristeći Cell Skueeze tehnologiju, PBMC su poslati kroz veoma uske kanale koji su otvorili pore na njihovoj površini. Zatim su ćelije hranjene peptidom, ili komadom proteina, koji je povezan sa HPV virusom – onim koji imune ćelije obično prepoznaju – kako bi mogle da nauče da ga prepoznaju i izgrade sećanje na njega. Cilj procesa je da se osigura da sledeći put kada se ove ćelije susretnu sa ćelijama raka izazvanim HPV-om, napadnu.
Kada su ćelije prošle kroz proces Cell Skueeze, ponovo su ubrizgane u pacijente tokom jednočasovne ambulantne terapije. Ovaj proces se dešavao svakih 21 dan i nije zahtevao da pacijenti istovremeno primaju imunosupresiju ili hemoterapiju.
„Veoma je rano u procesu sa ovom tehnologijom, ali rezultati koje smo primetili u ovoj fazi 1 suđenja su obećavajući“, kaže Jimeno. „Činjenica da su ćelije iz sopstvene krvi pacijenta znači da odbacivanje neće biti problem. Takođe, činjenica da nisu genetski modifikovane na svojim površinama čini ih manjom verovatnoćom da privuku neželjenu pažnju imunog sistema. “
Dok su neki učesnici studije iskusili blage nuspojave kao što su umor, osip ili blage imunološke reakcije, „opaženo je da se toksičnost može upravljati i značajno nadmašuju prednosti“, kaže Jimeno. „Radili smo biopsije pre i posle terapije, a posle terapije mogli smo da vidimo ove modifikovane ćelije koje smo dali nazad pacijentu, i one su se aktivirale i na neki način ‘žvakale’ ćelije raka.
„Ono što je najvažnije, imali smo neke pacijente ovde u Koloradu koji su bili na terapiji skoro godinu dana i njihova bolest je ostala stabilna. Za pacijente sa rakom koji su ostali bez drugih opcija, mogućnost da budu na terapiji bez veoma ozbiljnih neželjenih efekata, koja ne zahteva boravak u bolnici ili dodatnu hemoterapiju, veoma je privlačna opcija.“
Nakon ispitivanja faze 1, u toku je ispitivanje faze 1B koje kombinuje ćelije prve generacije i imunoterapije. Još jedna studija je nedavno otvorena koja radi sa drugom generacijom PBMC-a napravljenih na poboljšan način, kaže Jimeno. Dalje, kriterijumi za uključivanje u studiju sa PBMC druge generacije su mnogo širi.
Pošto proces ne zahteva genetske modifikacije, kaže Jimeno, on je brz i okretan i ima potencijal za druge vrste raka.
„Obećanje ovih ćelijskih tehnologija je da se mnoge od njih razvijaju na način da se mogu stvarno generisati na mestu isporuke“, objašnjava Jimeno. „Možemo da zamislimo budućnost u kojoj ovi ili slični pristupi funkcionišu i gde imamo male prerađivače lokalno – na primer, u Gates Biomanufacturing Faciliti ovde u kampusu – tako da smanjujemo vreme čekanja pacijenata. Potencijalno bismo mogli da ponudimo terapiju koja moglo bi se preokrenuti vrlo brzo nakon što prikupimo ćelije pacijenta. Ovo je super uzbudljivo polje i zato smo toliko zainteresovani i naporno radimo da bismo ovo pokrenuli.“
