Opasne bakterijske infekcije krvotoka kod nedonoščadi mogu poticati iz crevnih mikrobioma beba, prema istraživačima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu. Takve infekcije predstavljaju značajnu zabrinutost, jer oko polovine odojčadi koja su izuzetno nedonoščad ili imaju veoma malu porođajnu težinu doživljavaju najmanje jednu epizodu infekcije opasne po život nakon 72 sata života. Nalazi su objavljeni 3. maja u časopisu Science Translational Medicine.
Prevremeno rođena beba su izložena velikom riziku od infekcija zbog nerazvijenih organa, zajedno sa značajnom izloženošću antimikrobnim sredstvima. Donedavno je praktično svaka prevremeno rođena beba lečena antibioticima kao preventivna mera. Iako su antibiotici namenjeni da ciljaju patogene koji izazivaju bolesti, ovaj tretman takođe može dovesti do poremećaja crevnog mikrobioma na način koji bi mogao da omogući povećanje broja virulentnih sojeva bakterija otpornih na antibiotike.
„Ovo je ranjiva populacija“, rekao je stariji autor dr Gautam Dantas, profesor laboratorijske i genomske medicine Konan i profesor patologije i imunologije. „Ovo je takođe vreme kada se sastav crevnog mikrobioma prvi put razvija. Ova rana izloženost bakterijama oblikuje crevni mikrobiom na način koji će verovatno ostati sa ovim bebama do kraja života. Takođe smo proučavali mikrobiome creva bebe rođene u punom terminu, a znamo da takve bebe nemaju toliko problema, ali je jasno da će vrsta buba koje kolonizuju creva u prvih nekoliko meseci do tri godine života odrediti kako će mikrobiom izgledati kasnije Naša studija takođe sugeriše da nam rani pogled na mikrobiom creva kod nedonoščadi može omogućiti da identifikujemo one sa visokim rizikom od opasnih infekcija krvotoka.“
Nakon rođenja, bebin mikrobiom se razvija sticanjem mikroba iz okoline i primarnih staratelja odojčeta. Takvi mikrobi pomažu u mnogim funkcijama, uključujući varenje i apsorpciju hranljivih materija. Pored toga, u raznovrsnijem mikrobiomu creva, korisni mikrobi nadmeću mikrobe koji izazivaju bolesti, štiteći na taj način bebu od bolesti. U nekim slučajevima, antibiotici mogu ubiti korisne mikrobe, dajući opasnijim i potencijalno otpornim sojevima na antibiotike priliku da se umnože i izazovu bolest.
Takođe se obično otkriva da najčešće bakterije u infekcijama krvotoka kolonizuju creva bez da u početku izazivaju bolest. Istraživači, uključujući prvog autora Drev J. Schvartz, MD, Ph.D., docenta pedijatrije i lekara za infektivne bolesti, imali su za cilj da testiraju da li takve infekcije krvotoka dolaze iz unutrašnjosti creva ili spoljašnjim prenosom. Studija je uključivala novorođenčad primljena u neonatalne jedinice intenzivne nege (NICU) u Dečjoj bolnici Sent Luis, Dečju bolnicu u Medicinskom centru Univerziteta Oklahoma i Dečju bolnicu Norton u Luisvilu, Ki.
Istraživači su izvršili sekvenciranje čitavog genoma na bakterijskom soju koji je izazvao infekciju krvotoka i koristili kompjutersko profilisanje da precizno prate identičan soj u fecesu kako bi identifikovali sojeve bakterija koje su kolonizovale creva beba pre infekcije krvotoka.
U 58% ovih slučajeva, istraživači su utvrdili da je hipoteza o poreklu creva tačna: pronašli su skoro identičan soj bakterija koji izaziva bolest u crevima neposredno pre nego što je dijagnostikovana infekcija krvotoka. U oko 79% slučajeva otkrili su soj koji izaziva bolest u crevima nakon što je dijagnostikovana infekcija krvotoka.
Podaci su takođe pokazali da su neki od sojeva bakterija koji su izazvali infekcije krvotoka bili podeljeni među bebama unutar NICU-a. Ovo ukazuje na to da čak iu kontrolisanim okruženjima još uvek može biti mikroba koji se razmenjuju između novorođenčadi, koje deli bolničko osoblje ili se prenosi sa površina NICU-a. Međutim, u odnosu na drugu novorođenčad u NICU koja nisu doživela infekcije krvotoka, oni koji su imali dramatično više uzročnika u crevima u dve nedelje pre infekcije krvotoka.
Da bismo napredovali, rekao je Dantas, odgovorna upotreba antibiotika je ključna, što znači da ih treba davati samo bebama koje imaju potvrđene bakterijske infekcije. Studija sugeriše da bi možda bilo moguće razviti alat za procenu rizika koji bi pomogao lekarima da kvantifikuju rizik od budućih infekcija krvotoka identifikacijom da li su bakterije koje izazivaju bolesti već kolonizovale creva bebe i u kom stepenu, što je fokus Švarcove nezavisne istraživačke laboratorije u Vashington Universiti. Tekuće studije bi mogle da dodaju dodatne podatke o mikrobiomu tokom vremena da pokažu koja su deca primala antimikrobne lekove i kakav je njihov uticaj na potencijalne patogene koji vrebaju u mikrobiomu creva. Ovo bi potencijalno moglo osnažiti lekare da izvrše brzo sekvenciranje mikrobioma kako bi odredili najbolje strategije lečenja
„Iz ove studije, kao i iz prethodnih studija naše laboratorije, jasno je da moramo da budemo bolji upravljači načina na koji se daju antimikrobni lekovi“, rekao je Dantas. „Antimikrobni lekovi su kritični; biće nam potrebni za lečenje infekcija, ali moramo pažljivo da odmerimo da li i kada da koristimo antimikrobne lekove u određenim situacijama. Moramo da se uverimo da kada se ti antimikrobni lekovi daju, imamo veoma dobar razlog. „
