U kliničkom ispitivanju faze 2 inhibitora imunološke kontrolne tačke pembrolizumaba, istraživači su otkrili da je 42 procenta pacijenata sa metastatskim karcinomom mozga imala koristi od terapije, sa sedam pacijenata u ispitivanju koji su preživeli duže od dve godine.
Autori upozoravaju da se ove koristi moraju odmeriti u odnosu na rizik od toksičnosti, ali, sveukupno, studija pokazuje obećavajuće rezultate koji zahtevaju veće studije i napore da se identifikuju pacijenti koji će najverovatnije imati koristi od ovog tretmana. Njihovi nalazi su objavljeni u Nature Medicine i istovremeno predstavljeni na godišnjem sastanku ASCO-a 2023. 2. juna.
„Postoji veoma malo efikasnih tretmana za pacijente sa metastazama na mozgu. Naš sveobuhvatni cilj je da pronađemo poboljšane terapije za ovu populaciju pacijenata“, rekla je autorka Prisila K. Brastianos, MD, iz Mass General Cancer Center. „Ovim ispitivanjem smo istraživali pembrolizumab, koji je imunoterapija za pacijente sa metastazama na mozgu. Pokazali smo da se pembrolizumab toleriše i da je pokazao kliničku korist u mozgu kod 42 odsto pacijenata, što je obećavajuće za ovu populaciju pacijenata.“
Jednostruko, otvoreno ispitivanje faze 2 uključivalo je devet pacijenata sa prethodno nelečenim, asimptomatskim metastazama na mozgu (kohorta A) i 48 pacijenata sa rekurentnom i progresivnom bolešću nakon prethodne terapije (kohorta B). Učesnici su upisani u ispitivanje između 6. oktobra 2016. i 16. oktobra 2018. godine.
Primarna krajnja tačka studije bila je stopa odgovora, uključujući potpuni odgovor, delimičan odgovor ili stabilnu bolest. Pacijenti u ispitivanju imali su primarne dijagnoze tumora koji su uključivali rak dojke, melanom, ne-malih ćelija pluća, malih ćelija pluća, hipofize i druge vrste raka.
Istraživački tim je otkrio da je 24 od 57 pacijenata imalo intrakranijalnu korist, pri čemu je pet pacijenata doživelo potpun ili delimičan odgovor na lečenje. Ovo je uključivalo tri pacijenta u kohorti A i 21 u kohorti B, što znači da je studija postigla svoju primarnu krajnju tačku.
Tim je takođe izvestio da je medijan ukupnog preživljavanja učesnika bio 8 meseci. Iako studija nije imala kontrolnu ruku, prethodne studije su procenile da je ukupno preživljavanje pacijenata sa metastazama u mozgu 4-6 meseci. Sedam pacijenata u studiji imalo je produženo ukupno preživljavanje od dve ili više godina, uključujući pet pacijenata sa primarnim rakom dojke, jednog pacijenta sa primarnim melanomom i jednog pacijenta sa primarnim sarkomom.
Tim je takođe ispitao bezbednost i podnošljivost. Pet pacijenata je prekinulo lečenje zbog toksičnosti, a 50 od 57 pacijenata imalo je još jedan neželjeni događaj. Najčešći neželjeni događaji bili su umor, mučnina, glavobolja, povraćanje i transaminitis (povišeni nivoi jetrenih enzima u krvi).
Kao sledeće korake, istraživački tim preporučuje istraživanje biomarkera odgovora, posebno među „izuzetnim odgovorima“, koji mogu pomoći da se predvidi koji pacijenti će najverovatnije reagovati na terapiju. Autori primećuju da će biti potrebne dodatne studije da bi se identifikovale specifične aspekte tumora onih pacijenata ili tumorskog mikrookruženja koji su doveli do tako povoljnog odgovora.
„Naša studija ilustruje obećanje inhibitora kontrolnih tačaka za buduće terapijske strategije za metastaze u mozgu“, rekao je Brastianos. „A naš rad sugeriše da odluka o davanju inhibitora kontrolne tačke ne bi trebalo da se zasniva samo na poreklu primarnog tumora – verovatno je da postoje faktori koji tek treba da budu utvrđeni koji mogu predvideti odgovor. Buduće studije za identifikaciju ovih faktora mogu pomoći voditi, informisati i personalizovati tretman za pacijente sa metastazama u mozgu.“
