Usred globalne epidemije opioida, tim naučnika istražuje prirodne ćelije ubice (NK) kao alternativni tretman za neuropatski bol. U članku Opinion objavljenom 27. juna u časopisu Trends in Neurosciences, istraživači prikupljaju postojeće dokaze o uticaju NK ćelija na bol, ukazujući na njihovu sposobnost da obrezuju oštećene nervne ćelije koje ga mogu uzrokovati. Oni podstiču naučnu zajednicu da istraži biološke mehanizme koji su u osnovi aktivnosti NK ćelija kako bi se krenulo ka realističnoj terapiji bola koja je i efikasna i sigurna.
Neuropatski bol je hronično stanje koje se doživljava kao ponavljajući osećaj pucanja ili uboda. Uzrokuje ga oštećenje nerva, koje može nastati zbog traume, bolesti kao što je dijabetes ili nakon hemoterapije.
„Prevalencija neuropatskog bola će se, nažalost, vremenom samo povećavati“, kaže koautor Alekander Davies, neurofiziolog iz Grupe za neuralne povrede na Univerzitetu Oksford. „Kako postajemo sve bolji u lečenju bolesti kao što je rak, imamo preživele koji mogu ostati sa bolom od lečenja raka ili operacije koja je korišćena za njegovo uklanjanje.
Dok se terapije kao što su opioidi i antidepresivi trenutno koriste za rešavanje ovih simptoma bola, one ne leče osnovni uzrok bola i imaju svoje rizike i neželjene efekte. Autori ističu da se 564.000 ljudi predoziralo opioidima u Sjedinjenim Državama između 1999. i 2020. godine.
„Glavni pristup je utišavanje neurona“, kaže Davies. „Iako su nam svakako potrebni anestetici da bismo se kratkoročno nosili sa bolom, ako ih koristimo dugoročno, možemo postati zavisni od osećaja uklanjanja bola, što je samo po sebi prijatno.
Pored T ćelija i B ćelija, NK ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca koja se nazivaju limfociti. Njihova postojeća uloga u telu uključuje napad na tumore ili viruse. NK ćelije povećavaju aktivnost tokom akutnog bola. Međutim, izgleda da opadaju u učestalosti ili potenciji kod ljudi koji doživljavaju hronični bol. Neposedovanje potpuno funkcionalne populacije NK ćelija može stoga sprečiti ljude da dugoročno reše neuropatski bol.
„Prvi put smo se zainteresovali za ovu ideju kada je jedan od mojih kolega pronašao odgovor T ćelija nakon povrede nerva, ali sam primetio da su uključene i NK ćelije“, kaže stariji autor Seog Bae Oh, neurobiolog sa Nacionalnog univerziteta u Seulu. „NK ćelije se obično istražuju u kontekstu raka, ali sam mislio da je vredno pogledati i njih u bolu.“
NK ćelije mogu da razreše bol jer su uključene u proces kojim se neuroni obrezuju. Povrede i bolesti mogu dovesti do toga da neuroni postanu pogrešno povezani ili da prestanu da funkcionišu kako je predviđeno, što rezultira simptomima bola. Uvođenje NK ćelija moglo bi pomoći u uklanjanju ovih anomalija.
Eksperimenti na miševima su pokazali da ako je neuron u nevolji, njegov akson, segment odgovoran za prenošenje poruka, prikazuje molekul koji se zove RAE1 stres ligand. Ovo bi moglo upozoriti NK ćelije na njihovu potrebu za rezidbom. Sličan ligand, koji pripada onome što je poznato kao porodica ULBP, takođe se vidi u senzornim neuronima kod ljudi sa bolom.
Nasuprot tome, NK ćelije mogu imati negativan efekat na centralni nervni sistem, kao što su mozak i kičmena moždina, gde se neuroni ne mogu tako lako regenerisati ako se uklone. Njihov uticaj ovde treba pažljivo razmotriti u dizajnu svih mogućih terapija.
Autori naglašavaju da je naše razumevanje procesa kojima NK ćelije podržavaju ublažavanje bolova i dalje ograničeno, a njihova potencijalna održivost kao budućeg lečenja zavisi od daljih istraživanja. I Dejvis i Oh nastavljaju da istražuju svoje NK ćelije u bolu. Oh i njegove kolege istražuju terapeutski potencijal NK ćelija u nizu pretkliničkih modela, kao i njihovu aktivnost kod pacijenata koji doživljavaju bol, dok Davies radi na identifikaciji ćelijskih ciljeva NK ćelija nakon povrede nerava.
„Moramo imati bolje mehaničko razumevanje kako NK ćelije rade i šta mogu da ciljaju pre nego što možemo da razvijemo realne terapije, i moramo da minimiziramo njihove neželjene efekte“, kaže Dejvis. „Međutim, što imamo više šiljaka za lečenje neuropatskog bola, veća je verovatnoća da ćemo na kraju moći da ga rešimo.“