Imuni sistem razvija specifične gene za borbu protiv uobičajenih bakterija poput onih koje se nalaze u hrani, pokazuju nova istraživanja.
Prethodne teorije su sugerisale da antimikrobni peptidi – neka vrsta prirodnih antibiotika – imaju opštu ulogu u ubijanju niza bakterija.
Međutim, nova studija, objavljena u časopisu Science, ispitala je kako imuni sistem voćnih mušica oblikuju bakterije u njihovoj hrani i okruženju. Nazvan je „Bakterije relevantne za ekologiju pokreću evoluciju antimikrobnih peptida domaćina u Drosophila“.
Istraživači sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju i Univerziteta u Ekseteru pronašli su dva peptida od kojih svaki kontroliše jednu bakterijsku vrstu sa kojom se obično susreću muve.
„Znamo da hrana i životna sredina životinja određuju bakterije sa kojima se susreću“, rekao je dr Mark Hanson iz Centra za ekologiju i konzervaciju na Eketerovom Penrin kampusu u Kornvolu.
„Ovo zauzvrat oblikuje njegov ‘mikrobiom’ – kolekciju mikroba koji žive u i na njegovom telu – i naša studija pokazuje kako se imuni sistemi razvijaju kao odgovor na ovo, kako bi kontrolisali uobičajene bakterije koje bi inače mogle da izazovu štetu.
„U smislu imuniteta, to dokazuje izreku ‘ti si ono što jedeš’—imuni sistem muva sadrži peptide sa izuzetno specifičnim funkcijama za kontrolu uobičajenih bakterija.
Jedna takva bakterija — Acetobacter, koja se nalazi u plodovima koje muhe jedu (i u voću koje jedu ljudi) — može naštetiti muvama ako pobegne iz creva i dospe u krvotok.
Ali studija pokazuje da različite vrste muva imaju specifičan peptid (Diptericin B) za kontrolu Acetobacter.
„Ovaj peptid je srebrni metak koji ubija ovu specifičnu bakteriju“, objasnio je dr Hanson. „Bez toga, muve su izuzetno ranjive jer je acetobakter tako čest u trulom voću.
Studija takođe pronalazi dokaze o „konvergentnoj evoluciji“ – kada različite vrste razvijaju slične odgovore na izazove u svom okruženju.
U ovom slučaju, vrste muva u studiji su se odvojile od zajedničkog pretka pre oko 100 miliona godina, ali su obe razvile peptid Diptericin B za kontrolu Acetobacter.
U međuvremenu, blisko srodne vrste muva koje se ne hrane voćem vremenom su izgubile svoje peptide Diptericin B, jer Acetobacter više nije uobičajen u njihovom okruženju.
Dr Hanson je rekao da bi ovaj evolutivni proces mogao pomoći da se objasni ljudska osetljivost na određene infekcije.
„Način na koji se naša tela bore protiv infekcija je zaista složen. Ali ova vrsta istraživanja nam pomaže da sagledamo naš imuni sistem u novom svetlu“, rekao je on.
„Nadam se da će nas to navesti da se zapitamo zašto je naš imuni sistem napravljen takvim kakav jeste. To nam može pomoći u borbi protiv infekcija, uključujući infekcije koje su otporne na antibiotike.
„Ovakve studije daju fundamentalna zapažanja o životu, a zauzvrat mogu imati ključne primene u svetu oko nas.“
