Godinama je postojalo verovanje da su akutne virusne infekcije poput Zika ili COVID-19 direktno odgovorne za neurološka oštećenja, ali istraživači sa Univerziteta Mekmaster su sada otkrili da je odgovor imunog sistema ono što je iza toga.
Istraživanje, objavljeno 5. februara 2024. u časopisu Nature Communications, vodila je Elizabet Balint, dr. student na McMaster-u, i Ali Ashkar, profesor sa Odeljenja za medicinu i kanadske istraživačke katedre za prirodni imunitet i funkciju NK ćelija.
„Bili smo zainteresovani da pokušamo da razumemo zašto je toliko virusnih infekcija povezano sa neurološkim oboljenjima“, kaže Balint. „Naši dokazi sugerišu da nije sam virus taj koji uzrokuje štetu, već jedinstvena populacija T ćelija, koje su deo imunog sistema, koje su zapravo odgovorne za štetu.
Da bi došao do ovog zaključka, McMasterov tim se fokusirao na virus Zika. Tokom laboratorijskog testiranja, istraživači su, kako se i očekivalo, pronašli T ćelije koje su bile specifične za Zika i dizajnirane da eliminišu zaražene ćelije. Našli su i nešto drugo.
„Ono što je bilo interesantno u našoj studiji je da iako smo pronašli neke T ćelije specifične za Zika, identifikovali smo ćelije koje nisu funkcionisale kao normalne T ćelije i ubijale su mnogo ćelija koje nisu bile zaražene Zikom.“
Ove ćelije se zovu NKG2D+CD8 + T ćelije i istraživači kažu da je njihov agresivan odgovor odgovoran za neurološka oštećenja koja su pretrpela infekcijama koje ne obuhvataju samo Zika, kao što je COVID-19, pa čak i septički šok.
Agresivni odgovor je rezultat toga što telo proizvodi velike količine inflamatornih proteina zvanih citokini, koji u umerenim količinama pomažu u koordinaciji odgovora tela u borbi protiv infekcije ili povrede govoreći imunim ćelijama gde da idu i šta da rade kada stignu.
„Ako imunološke ćelije našeg tela preterano reaguju i preterano proizvode inflamatorne citokine, ovo stanje će dovesti do nespecifične aktivacije naših imunih ćelija što zauzvrat dovodi do kolateralnog oštećenja. Ovo može imati ozbiljne posledice ako se desi u mozgu“, kaže Aškar.
Ovo otkriće nudi istraživačima i naučnicima novu metu za lečenje neuroloških bolesti izazvanih akutnim virusnim infekcijama. U stvari, Balint je već pronašao tretman koji obećava.
„Elizabeta je eksperimentisala sa antitelom koje može u potpunosti da blokira i leči razornu neurotoksičnost na životinjskom modelu, koji je već u kliničkim ispitivanjima za različite namene na ljudima“, kaže Aškar.
Balint se nada da će nastaviti svoj rad na pronalaženju tretmana koji bi bio efikasan kod ljudi.
„Postoji još nekoliko različitih virusa koje smo zainteresovani da proučavamo, što će nam pomoći u kreiranju najboljih opcija lečenja“, kaže Balint.
