Nedavna studija objavljena u Nature Neuroscience ukazuje da, suprotno uobičajenom verovanju, imunološke ćelije mozga, poznate kao mikroglija, nisu sve iste. Istraživači su otkrili da je jedinstvena mikroglijalna podskupina sa jedinstvenim karakteristikama i funkcijom važna za uspostavljanje pravilnih kognitivnih funkcija kod miševa. Dokazi za takve mikroglijalne podgrupe postoje i za ljudski mozak, što otvara uzbudljive nove mogućnosti za nove terapije.
Međunarodna saradnja koju su predvodili istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju, Karolinska instituta i Univerziteta u Sevilji karakterisala je ARG1 + mikrogliju, podskup mikroglijalnih ćelija, koji proizvodi enzim koji se zove arginaza-1 (ARG1). Koristeći napredne tehnike snimanja, tim je otkrio da je ARG1 + mikroglija u izobilju tokom razvoja i da je manje zastupljena kod odraslih životinja. Zapanjujuće je da se ove ARG1 + mikroglije nalaze u određenim oblastima mozga važnim za kognitivne funkcije kao što su učenje, razmišljanje i pamćenje.
„Spoznaja i pamćenje su ključne komponente onoga što nas čini ljudima, a mikroglija je neophodna za pravilan razvoj i funkciju mozga. Kognitivni pad je uobičajena karakteristika neurodegenerativnih i psihijatrijskih stanja kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, šizofrenija i depresija“, kaže dr Vasilis. Stratoulias, viši istraživač na Univerzitetu u Helsinkiju i glavni autor studije.
„Microglia je uključena u gotovo sve moždane patologije, što ih čini glavnim kandidatima za nove mete lekova i inovativne terapijske pristupe. Razumevanje fundamentalne biologije ovih ćelija biće način da se proizvedu novi pravci razvoja lekova za lečenje bolesti mozga koje se trenutno ne leče, “ dodaje koautor dr Mikko Airavaara sa Univerziteta u Helsinkiju.
Istraživači su otkrili da su miševi kojima nedostaje mikroglijalni protein ARG1 bili manje voljni da istražuju nova okruženja. Ovo abnormalno ponašanje glodara povezano je sa kognitivnim deficitima i, tačnije, sa oštećenjima u hipokampusu, delu mozga važnom za učenje i pamćenje.
Istraživači nisu mogli da identifikuju nikakve razlike u obliku ARG1 + mikroglije u poređenju sa susednim mikroglijama koje ne izražavaju ARG1, što sugeriše razlog zašto ove mikroglije nisu ranije proučavane. Koristeći tehnologiju koja omogućava poređenje profila RNK između ćelijskih populacija, otkriveno je da se ARG1 + mikroglija značajno razlikuje od susedne ARG1-negativne mikroglije na molekularnom nivou.
Još jedan ključni nalaz studije je da su ženke ispoljile izraženija oštećenja u ponašanju i hipokampu uzrokovana nedostatkom mikroglija ARG1. Seksualna pristrasnost prisutna je kod mnogih bolesti uključujući Alchajmerovu bolest. U stvari, žene češće nego muškarci pate od Alchajmerove bolesti – najčešće neurodegenerativne bolesti u kojoj su kognitivne sposobnosti ozbiljno ugrožene.
Microglia se poslednjih godina pojavila kao ključni igrači u Alchajmerovoj bolesti, što je otkriće ove studije učinilo relevantnim za ovu bolest. Iako je potrebno više istraživanja da bi se pokazala veza između Alchajmerove bolesti i specifične mikroglijalne podskupine, ova studija bi mogla da pruži novu prizmu pod kojom vidimo Alchajmerovu bolest u specifičnim – i moždanim bolestima uopšte – i da otvori nove terapijske puteve.
Dr Bertrand Joseph, profesor na Institutu Karolinska i stariji autor, kaže: „Pored toga što nudi bolje razumevanje razvoja mozga i doprinosa mikroglijalne raznolikosti tome, studija bi mogla da pruži nove naznake o tome kako upravljati neurorazvojnim poremećajima ili neurodegenerativnim poremećajima koji predstavljaju kognitivna komponenta i često razlike između muškaraca i žena.“
