Imperijal koledž u Londonu će osnovati istraživački institut za istraživanje i razvoj tehnologija potrebnih za podršku prelasku avio industrije na neto nulu, uz donaciju od 25 miliona funti bivšeg studenta.
Istraživači na novom Brahmal Vasudevan institutu za održivo vazduhoplovstvo razmotriće sve elemente vazdušnog saobraćaja, od dizajna goriva i aviona do aerodromske infrastrukture, kontrole vazdušnog saobraćaja i politike avijacije.
Profesorka Alis Gast, predsednica Imperijala, rekla je da će donacija omogućiti da „preuzme jedan od najvećih izazova u borbi protiv klimatskih promena“.
Proizvođači aviona i avio-kompanije su pod sve većim pritiskom da smanje zagađenje i ispune ciljeve nulte emisije do 2050. Pre nego što je pandemija dovela do prizemljenja mnogih aviona u svetu, avijacija je činila otprilike 2,4 odsto globalnih emisija. Pritisak da se smanji emisija se ubrzao od krize.
Industrija radi na brojnim različitim tehnologijama, od „održivih avionskih goriva“ do električnih baterija i vodonika, ali će biti potrebna razna rešenja za rešavanje izazova dekarbonizacije.
Donacija, jedna od najvećih u istoriji koledža, dolazi od alumnusa aeronautičkog inženjerstva Brahmala Vasudevana, osnivača i glavnog izvršnog direktora privatne investicione kompanije Creador, i njegove supruge Shanthi Kandiah, osnivača pravne firme SK Chambers.
„Pomeranje ka nultom zagađenju je ogroman zadatak, a avijacija je, posebno, komplikovan sektor za dekarbonizaciju“, rekao je Vasudevan.
Novi institut će se nalaziti u Imperialovom odeljenju za aeronautiku i imaće za cilj da mobiliše stručnost sa fakulteta i istraživačkih centara koledža.
Pol Robinson, šef odeljenja, rekao je za Fajnenšel tajms da Imperijal već ima „veliki spektar mogućnosti koje su relevantne za budućnost održive avijacije“, uključujući ekspertizu u novim tehnologijama goriva kao što su vodonik i baterije.
Donacija bi, dodao je, „omogućila osnivanje ovog instituta koji će tada moći da iskoristi sve te sposobnosti sa namerom da istraži koja bi bila optimalna konfiguracija aviona“.
Druge oblasti istraživanja, dodao je Robinson, će se baviti izazovima oko promene aerodromske infrastrukture kako bi se omogućila upotreba vodonika.
Stavovi se razlikuju o brzini kojom se vodonik može primeniti u industriji.
Erbas je prošle nedelje saopštio da će otvoriti istraživački centar na svom mestu u Filtonu u Velikoj Britaniji za testiranje i razvoj vodoničnih tehnologija kao deo planova da se avion sa nultim emisijama uvede u upotrebu do 2035. godine.
Grupacija sa sedištem u Tuluzu rekla je da će se centar fokusirati na razvoj kriogenog sistema goriva koji će biti ključan za uspeh aviona na vodonik. Erbas centar će imati koristi od nedavne obaveze vlade da garantuje 685 miliona funti za finansiranje Britanskog instituta za vazduhoplovnu tehnologiju, koji dodeljuje državna sredstva za inovacije u sektoru.
