Na obalama reke Madre de Dios, bageri rade danonoćno u potrazi za zlatom, delom pošasti ilegalnog rudarenja koja polako proždire peruanski Amazon.
Ovaj mega-raznovrsni region jugoistočnog Perua gubio je u proseku 21.000 hektara (52.000 hektara) kišne šume – područje dvostruko veće od Pariza – svake godine od 2017. uprkos naporima policije koji lokalni stanovnici kažu da su nedovoljni.
Tamo gde je nekada stajalo drveće, sada su duboke vrtače preplavljene smeđom vodom gde bageri probijaju planine ruševina u potrazi za vrednim česticama.
„Zajednica više ne može da sadi svoj kukuruz, svoje banane, svoju kasavu, jer je ova zemlja praktično mrtva“, rekao je za AFP Haime Vargas, 47-godišnji vođa domorodaca Šipibo i aktivista za pošumljavanje.
Iako je rudarenje zabranjeno na njihovim teritorijama, starosedeoci nemaju drugog izbora osim da koegzistiraju sa invazionim tragačima zlata u departmanu Madre de Dios od oko 180.000 stanovnika u blizini granica Perua sa Brazilom i Bolivijom.
Neki čak na kraju rade za njih.
Kako je međunarodna cena zlata poslednjih godina skočila i dostigla najviši nivo u maju, lov na plemeniti metal se samo povećao u Peruu — desetom po veličini svetskom proizvođaču i drugom u Latinskoj Americi, prema Geološkom zavodu SAD.
Nezakonito iskopavanje zlata, koje se dešava uporedo sa legalnim, državno regulisanim vađenjem, glavni je izvor finansiranja organizovanog kriminala na mestima kao što je La Pampa, enklava bez zakona u Madre de Diosu.
„Ilegalni rudari napadaju nas sa svih strana“, rekao je za AFP stanovnik Lucio Kuispe (40) sa više rezignacije nego ljutnje.
Sa svoja dva brata, Kispe vodi koncesiju od 200 hektara koju je dodelila država.
Samo nekoliko sati pre intervjua, njegovu braću su brutalno napali muškarci sa mačetom u regionu gde sukobi oko rudarskih mesta često postaju nasilni.
Od 2016. godine je u toku proces za izdavanje dozvola neformalnim, ali sankcionisanim rudarima kao što su Kuispes.
U 2022, zvanični podaci pokazuju da je Peru proizveo 96 tona zlata — ali je izvezao oko 180 tona u Kanadu, Indiju, Švajcarsku i Sjedinjene Države.
„Četrdeset pet odsto izvoza nema evidenciju o proizvodnji“, prema zvaničnom telu zaduženom za nadzor nad peruanskim bankama i borbu protiv pranja novca.
Nezavisne studije su imenovale Peru kao najvećeg izvoznika ilegalnog zlata u Južnoj Americi, sa 44 odsto od ukupnog broja, ispred Kolumbije sa 25 odsto i Bolivije sa 12 odsto, prema Peruanskom institutu za ekonomiju, istraživačkom centru.
Pokušavajući da se uhvati u koštac sa problemom i zaštiti rezervate prirode u Madre de Diosu, Peru je 2010. godine razgraničio koridor od 5.000 kvadratnih kilometara (1.930 kvadratnih milja) gde će neformalnim rudarima biti dozvoljeno da rade do kraja ove godine.
Od 9.000 neformalnih rudara registrovanih do krajnjeg datuma 2019. godine, samo oko 200 je do sada dobilo licencu, kaže Augusto Vilegas, regionalni direktor energetike i rudnika za Madre de Dios.
U koridoru, svakih 100 kubnih metara iskopane zemlje daje oko 10 do 15 grama aluvijalnog zlata, koje danas dostiže cenu od oko 63 dolara po gramu.
„Ne možete napraviti omlet bez razbijanja jaja; ne možete kopati u Madre de Dios bez žrtvovanja šume“, rekao je Vilegas.
Mnogi rudari takođe nastavljaju da koriste toksičnu živu da odvoje zlato od sedimenta, uprkos tome što je Peru potpisao međunarodni sporazum o smanjenju njene upotrebe i zabranio uvoz 2015.
Kako je cena žive eksplodirala, neki mali rudari odlučili su da se klade na „ekološko zlato“.
Lucila Huanco, 54, rekla je da je pre tri godine prestala da koristi živu na svojoj koncesiji od 3.000 hektara, umesto da je koristila gravitacionu tehniku za oslobađanje zlata.
U početku je njeno zlato imalo nižu cenu zbog svog izgleda, za razliku od zlata iskopanog pomoću žive. Ali onda je postigla dogovor sa kupcem u Limi koji joj plaća oko 70 dolara po gramu.
„Iskreno“, rekao je Huanco, „ne želim da više budemo poznati kao zagađivači.“
