Dr Žaklin Harding, direktorka Tomorrov’s Child i stručnjakinja za rano detinjstvo na Univerzitetu Midlseks, tvrdi da je mozak malog deteta inherentno dizajniran da bude igriv i da je to ključno za njegov razvoj.
U svojoj novoj knjizi, Mozak koji voli da se igra, ona dovodi u pitanje tradicionalnu podelu između igre i učenja, naglašavajući suštinsku ulogu igre u ranom obrazovanju i holističkom razvoju deteta.
Sa obnovljenom vizijom za fuziju igre i učenja, knjiga ima za cilj da doprinese tekućoj diskusiji o redefinisanju načina na koji brinemo o maloj deci, obrazujemo ih i roditelje od rođenja do pet godina.
Oslanjajući se na najnovija istraživanja neuronauke i razvoja deteta, dr Harding govori o tome kako mozak malog deteta ne samo da žudi za igrom, već i napreduje u njoj. Kroz bogata čulna iskustva i razigrano istraživanje, deca stvaraju nove neuronske puteve, postavljajući čvrstu osnovu za buduće učenje i rast.
Ilustrujući izuzetan uticaj imerzivne igre na mozak malog deteta, ona objašnjava: „U ovom trenutku, njegov mozak takođe počinje da ‘skače’ i svetli od radosti dok veze između neurona ostvaruju impresivan napredak. Da li se ovo iskustvo računa kao učenje? Apsolutno da.“
Dr Harding potvrđuje da ovi nervni putevi vođeni igrom, uspostavljeni pre šeste godine, imaju dubok i trajan uticaj na buduće mogućnosti deteta. Skretanje sa njihove urođene sklonosti za igru moglo bi da ih liši vitalnog iskustva učenja i mogućnosti za rast.
„Čini se da su telo i mozak malog deteta bukvalno dizajnirani da budu razigrani, a to je ključno za njegov razvoj“, kaže ona. „Deca su prirodno osposobljena za igru i svako trajno odstupanje od ovog majstorskog dizajna ima svoju cenu.
Njena knjiga takođe osporava istorijsko uverenje da je igra puka rekreativna aktivnost za decu, zalažući se za holistički pristup koji prepoznaje igru kao fundamentalni aspekt razvoja deteta.
„Nema sumnje, prema svim najnovijim istraživanjima, da mozak voli da se igra – i vreme je da i mi kao odrasli prihvatimo ovu ideju“, kaže ona.
Knjiga takođe govori o izazovima koje je donela pandemija COVID-19 i njenom dugoročnom uticaju na mentalno zdravlje dece. Dr Harding preporučuje da igra i rana intervencija budu prioritet da bi se podržala mala deca koja su preživela takva vremena bez presedana.
„Dok izlazimo iz pandemije koja je značajno uticala na sve naše živote, ne postoji bolje mesto za početak od razmatranja kako možemo da prepišemo narativ kroz podršku u ranim godinama“, kaže ona.
Dr Harding takođe naglašava da knjiga nije iscrpna kompilacija naučnih otkrića, već pre praktični vodič za odrasle koji žele da bolje razumeju vrednost igre u razvoju male dece. Demistifikacijom složene terminologije i predstavljanjem studija slučaja iz stvarnog života, ona pruža resurs koji pojedincima omogućava da integrišu igru i učenje u svoje svakodnevne interakcije sa decom.
Knjiga takođe sadrži filmove o deci u igri koji podržavaju tačke istaknute u svakom poglavlju.
„Vjerujem da je veća svijest o tome kako možemo podržati djecu od vitalnog značaja za ‘sve’ koji brinu o maloj djeci“, kaže ona.
Mozak koji voli da se igra služi kao pristupačan pregled dubokog uticaja igre na rast i razvoj mozga dece. Ova pravovremena knjiga koja podstiče na razmišljanje nudi obilje znanja i praktičnih uvida koji će biti od koristi praktičarima, istraživačima, vaspitačima, roditeljima i svima koji ulažu u dobrobit dece.
