Naučnici sa Univerziteta Kvinslend analizirali su više od 3,8 miliona volonterskih sati podataka o posmatranju ptica kako bi identifikovali najneuhvatljivije vrste u Australiji. Istraživanje je objavljeno u međunarodnom časopisu Emu.
Luis Bekstrom iz UK-ove Škole za životnu sredinu vodio je istraživanje i rekao da je Cokenova smokva papagaj bila ptica koja je bila najneuhvatljivija za australijske posmatrače ptica, na osnovu podataka pronađenih u bazama podataka eBird i Birdata.
„Cokenovi smokvini papagaji su mali, glupi, zeleni papagaji sa veoma kratkim repovima, a istorijski su bili raštrkani u prašumama između Bundaberga u Kvinslendu i reke Hejstings u Novom Južnom Velsu“, rekao je g. Bakstrom.
„Oni su primećeni samo jednom u svakih 81.000 naučnih istraživanja ptica građana na istočnoj obali Australije.
„Ali ima tako malo nedavnih viđenja da bi ova misteriozna mala ptica mogla biti izumrla.“
Viši autor istraživačkog rada, profesor Džejms Votson, rekao je da to što je na listi „najmanje poznatih“ ne znači automatski da je ptica retka.
„Ova lista neuhvatljivih ptica ne pokazuje nužno vrste koje imaju najnižu populaciju ili one koje su dovedene do izumiranja zbog ljudskih aktivnosti, jer su mnoge naše retke i ugrožene vrste zapravo prilično poznate“, rekao je profesor Votson.
„Mnoge ugrožene vrste dobijaju pažnju na istraživanju i očuvanju ili ih često vide građani naučnici i posmatrači ptica.
„Ovo što pokazuje ova lista je vrsta koja je najteže pronaći u našoj zemlji — dok su neke prilično retke, mnoge jednostavno žive na udaljenim i teško dostupnim mestima, dok su druge tajnovite ili noćne.
Istraživači se nadaju da uvidi mogu pomoći naporima za očuvanje.
„Posao koji smo radili u Grupi za istraživanje i oporavak ugroženih vrsta u UK-u već je pomogao u naporima za očuvanje australskog noćnog papagaja, crvenog jastreba i australijske maskirane sove“, rekao je profesor Votson.
„Ova lista nam je pomogla da identifikujemo one vrste kojima treba više pažnje.
„Nadajmo se da smo takođe inspirisali ljubitelje ptica širom zemlje da potraže ove manje poznate, skrivene dragulje.
Tim želi da se zahvali Rohanu Clarkeu, Glenu Ehmkeu, Birdlife Australia, CSIRO publishingu, Marku Balmanu i Birdlife International-u na omogućavanju i omogućavanju korišćenja podataka u analizi.
