Istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj identifikovali su grupu nervnih ćelija u mozgu miša koje su uključene u stvaranje negativnih emocionalnih stanja i hroničnog stresa. Neuroni, koji su mapirani kombinacijom naprednih tehnika, takođe imaju receptore za estrogen, što bi moglo da objasni zašto su žene kao grupa osetljivije na stres od muškaraca. Studija je objavljena u časopisu Nature Neuroscience.
Koje mreže u mozgu izazivaju negativne emocije (odbojnost) i hronični stres, nauci je dugo nepoznato.
Koristeći kombinaciju naprednih tehnika, kao što je Patch-sek, elektrofiziologija velikih razmera (neuropikseli) i optogenetika, istraživači KI Konstantinos Meletis i Mari Karlen i njihov tim uspeli su da mapiraju specifičan neuronski put u mozgu miša koji vodi od hipotalamus do habenule koja kontroliše averziju.
Istraživači su koristili optogenetiku da aktiviraju put kada miševi uđu u određenu prostoriju i otkrili su da su miševi ubrzo počeli da izbegavaju sobu iako u njoj nije bilo ničega.
„Ovu vezu između hipotalamusa i habenule otkrili smo u prethodnoj studiji, ali nismo znali od kojih tipova neurona se sastoji put“, kaže Konstantinos Meletis, profesor na Odeljenju za neuronauku Karolinskog instituta. „Neverovatno je uzbudljivo sada razumeti koji tip neurona na putu kontroliše averziju. Ako možemo da razumemo kako se stvaraju negativni signali u mozgu, takođe možemo pronaći mehanizme iza afektivnih bolesti kao što je depresija, što će otvoriti put za nove tretmane lekova.“
Studiju su vodila tri postdoktora na istom odeljenju, Daniela Calvigioni, Janos Fuzik i Pierre Le Merre, i, kako objašnjava profesor Meletis, predstavlja primer kako naučnici mogu da koriste napredne tehnike za identifikaciju neuronskih puteva i neurona koji kontrolišu emocije i ponašanje.
Još jedno zanimljivo otkriće je da neuroni povezani sa averzijom imaju receptor za estrogen, što ih čini osetljivim na nivoe estrogena. Kada su mužjaci i ženke miševa bili podvrgnuti istoj vrsti nepredvidivih blagih averzivnih događaja, ženka miša razvila je mnogo trajniji odgovor na stres od mužjaka.
„Odavno je poznato da su anksioznost i depresija češće kod žena nego kod muškaraca, ali nije postojao nikakav biološki mehanizam koji bi to objasnio“, kaže Mari Karlen, profesorka na Odseku za neuronauku. „Sada smo pronašli mehanizam koji barem može objasniti ove polne razlike kod miševa.“
