U novom članku objavljenom u PNAS, članovi Strateškog saveta Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine, analiziraju pad poverenja javnosti u nauku tokom poslednjih nekoliko godina. Istraživači proučavaju uzroke ovog opadanja i predlažu korake koje naučna zajednica može preduzeti kako bi obnovila poverenje.
Analize se oslanjaju na podatke iz ankete Annenberg Science Knovledge (ASK) sprovedene na uzorku od 1.638 odraslih Amerikanaca. Istraživači su identifikovali ključne faktore koji utiču na poverenje javnosti, uključujući percepciju da li naučnici dele vrednosti pojedinaca, prevazilaženje ličnih predrasuda i sposobnost naučnika da isprave greške.
Podaci su pokazali da, iako je poverenje u nauku i dalje visoko, postoji zabrinutost u vezi sa tim da li naučnici žive u skladu sa vrednostima koje podržavaju. Samo 42% ispitanika smatra da naučnici dele njihove vrednosti.
Autori članka predlažu da se obnova poverenja temelji na transparentnosti, otvorenoj komunikaciji i sposobnosti naučne zajednice da prizna ograničenja, ispravlja greške i precizno izveštava o dokazima u svakom koraku naučne prakse i komunikaciji sa javnošću. Naglašavaju da nekritičko poverenje može narušiti naučnu kulturu izazova, kritike i samopopravke.
Autori članka uključuju članove NASEM-ovog Strateškog saveta za istraživačku izvrsnost, integritet i poverenje, koji su započeli razgovore o opadanju poverenja tokom pandemije COVID-19.
