Nanoplastika je plastika koja je odbačena iz našeg svakodnevnog života i koja ulazi u ekosisteme u veličini ispod 1 μm nakon svog fizičkog i hemijskog raspadanja. Nedavna istraživanja su pokazala da je koncentracija mikroplastike u glavnim rekama u Južnoj Koreji najveća u svetu; nije neobično pronaći novinske izveštaje o otkrivanju mikroplastike u jednostavnim kesicama čaja ili vodi za piće.
Uticaj mikro/nanoplastike na ljudsko zdravlje i životnu sredinu uopšte se smatra značajnim. Međutim, detekcija nanoplastike je ograničena jer je njihova koncentracija niska, a veličina izuzetno mala. Pored toga, proces detekcije zahteva nekoliko sati do nekoliko dana i podrazumeva značajne troškove tokom koraka pre obrade koncentriranja plastičnog uzorka.
Istraživački tim dr. Iong-sang Riua sa Instituta za istraživanje mozga Korejskog instituta za nauku i tehnologiju (KIST) koristio je elektrofotonsku pincetu zajedno sa metalnim nanočesticama da koncentriše ultrafinu nanoplastiku u kratkom vremenskom periodu, i izvještavaju razvoj sistema detekcije u realnom vremenu pomoću svetlosti.
Istraživački tim je snabdevao strujom vertikalno poravnat metal velike površine u sendviču nanofilmskim izolatorom. Sproveli su Ramanovu spektroskopiju, koja analizira energetsku razliku između upadne i rasejane svetlosti prema frekvenciji molekula. Kombinovanjem dve tehnike – električnog hvatanja nanočestica zajedno sa Raman spektroskopijom u realnom vremenu – istraživački tim je postigao detekciju čestice polistirena od 30 nm od 10 μg L-1 uz pomoć nanočestica zlata putem Raman spektroskopije sa povećanom površinom.
Pored toga, istraživački tim je lako odvojio česticu iz uzorka kroz fenomen dielektroforeze. Tako je ceo proces, uključujući prikupljanje, odvajanje i analizu, koji je ranije zahtevao najmanje jedan dan, sveden na samo nekoliko sekundi primenom originalne tehnologije koja razdvaja i detektuje plastiku koristeći jednu platformu.
Studija je objavljena u časopisu ACS Nano.
Istraživači Euitae Jeong i dr Eui-Sang Iu iz KIST-a koji su izveli ovo istraživanje izjavili su: „Nalazi ovog istraživanja su značajni jer je detekcija mikroplastike ultravisoke osetljivosti u realnom vremenu postala moguća, a predloženi pristup se može proširiti na merenje koncentracije mikroplastike u različitim vodnim resursima i primenjeno kao tehnologija obezbeđenja vodnih resursa“.