U onome što GXO Logistics naziva „pilotom za provjeru koncepta“, mašina usmjerena na ljude pod tim imenom pomjera kutije za torbe u Spank skladištu u Flouri Branchu u Džordžiji, kojim upravlja globalna kompanija sa sjedištem u Konektikatu. Robot od 5 stopa i 9 inča obavlja „zadatke koji se ponavljaju“ u skladištu kao što je premeštanje predmeta na pokretne trake, prema portparolki GXO Fallon McLoughlin.
Ideja je, kaže kompanija, da se vidi koliko dobro robot obavlja te zadatke, potencijalno oslobađajući ljude da rade druge, vrednije stvari. I kako program bude napredovao, mašina će preuzeti više uloga.
„Ljepota Digit-a je u tome što je višenamjenski, tako da može naučiti nove zadatke po potrebi, umjesto da mu trebaju nove verzije robota za različite zadatke“, rekao je McLoughlin.
Roboti su decenijama deo američkih fabrika. Ali uglavnom ne hodaju na dve noge, podižu kutije sa dve ruke i okreću glavu da usmere svoja dva oka.
Drugim rečima, uglavnom liče na mašine.
Digit-the-robot je humanoid, „prvi višenamenski robot usmeren na čoveka koji je napravljen za rad“, navodi se u saopštenju kompanije Agiliti Robotics, kompanije sa sedištem u Oregonu koja je napravila mašinu.
Iako se to zove pilot program, mašina već obavlja deo tog posla, rekao je Meklaflin.
„Ako ste naručili Spank proizvod u poslednjih nekoliko nedelja, Digit bi to mogao da uradi“, rekla je ona.
Ekonomisti i drugi dugo su spekulisali o budućnosti ljudskih radnika kada su jeftinije, izdržljivije i zamenljivije mašine dostupne za mnoge fizičke zadatke. Pojava veštačke inteligencije – veštačke inteligencije – samo povećava mogućnosti.
Neki futuristi sa distopijskim sklonostima su tvrdili da će neizbežna tehnološka poboljšanja dati mašinama toliko mogućnosti da će one efektivno izmestiti značajan deo radne snage.
Agiliti je odbio da kaže koliko košta Digit-robot.
Ali prema Bloomberg News-u, koji je procenio njegovu cenu u odnosu na životni vek od oko 20.000 sati, rad košta oko 10 do 12 dolara na sat, što je već manje od srednje plate radnika u skladištu. Kompanija je saopštila da će povećana proizvodnja mašina dramatično smanjiti taj trošak.
Upitan o tome da li je robot jeftiniji od ljudskih radnika, portparol Agilitija je rekao: „Ne gledamo na to tako. Primena Digit-a je dizajnirana da pomogne zaposlenima uklanjanjem jednog ponavljajućeg zadatka iz njihovog toka posla kako bi se mogli fokusirati na više složen posao“.
Agiliti želi da izgradi robotske partnere koji „povećavaju ljudsku radnu snagu, na kraju omogućavajući ljudima da budu humaniji“, navodi se u saopštenju kompanije sa sedištem u Oregonu.
Optimisti smatraju da su mašine ekonomski dodatak ljudima, dramatično poboljšavajući produktivnost i životni standard. Dok su mašine već zamenile ljude u mnogim zadacima, ljudi su do sada nastavili da rade u rekordnom broju, prelazeći na različite uloge na način na koji su radili kada je automatizacija došla na farme i fabrike pre jednog veka ili više.
Ali sa brzim razvojem tehnologije, neki stručnjaci kažu da je ishod neizvestan.
A nad svim tim lebdi duh Asimova, koji je pisao priče u kojima su roboti bili od pomoći, u nekima su bili opasni i u kojima su se barem ne razlikovali od ljudi.
Šta god da je budućnost, ona je na putu: Agiliti je rekao da otvara „fabriku humanoidnih robota“ početkom sledeće godine. Fabrika će imati kapacitet da proizvodi 10.000 robota godišnje.
