Upotreba hormonske terapije u menopauzi povezana je sa povećanom stopom demencije i Alchajmerove bolesti, sugeriše velika danska studija koju je objavio The BMJ.
Uočen je porast kod dugotrajnih korisnika hormonske terapije u menopauzi, ali i kod kratkoročnih korisnika oko menopauze (55 godina ili mlađe), kako se trenutno preporučuje.
Ovi nalazi su u skladu sa najvećim kliničkim ispitivanjem sprovedenim na ovu temu, a istraživači pozivaju na dalje studije „kako bi se istražilo da li primećena povezanost u ovoj studiji između upotrebe hormonske terapije u menopauzi i povećanog rizika od demencije ilustruje uzročni efekat“.
U povezanom uvodniku, istraživači tvrde da, iako ova studija ima nekoliko prednosti, uočene asocijacije ne treba koristiti za zaključak o uzročno-posledičnoj vezi između hormonske terapije i rizika od demencije.
Hormonska terapija u menopauzi (široko poznata kao HST) se koristi za ublažavanje uobičajenih simptoma menopauze kao što su naleti vrućine i noćno znojenje. Tretmani uključuju tablete koje sadrže samo estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena, kao i flastere za kožu, gelove i kreme.
Velike opservacione studije su pokazale da je dugotrajna upotreba hormonske terapije u menopauzi povezana sa razvojem demencije, potvrđujući nalaze iz Studije pamćenja Inicijative za zdravlje žena, najvećeg kliničkog ispitivanja na ovu temu.
Ali efekat kratkotrajne primene hormonske terapije u menopauzi oko doba menopauze, kako se trenutno preporučuje, ostaje da se u potpunosti istraži. Uticaj različitih režima lečenja na rizik od demencije je takođe neizvestan.
Da bi pokušali da popune ove praznine u znanju, istraživači u Danskoj su procenili povezanost između upotrebe kombinovane terapije estrogenom i progestinom (sintetički progestogen) i razvoja demencije prema vrsti hormonskog tretmana, trajanju upotrebe i uzrastu pri upotrebi.
Oslanjajući se na podatke iz nacionalnog registra, identifikovali su 5.589 slučajeva demencije i 55.890 kontrolnih ispita bez demencije između 2000. i 2018. godine iz populacije svih Danskih žena starosti 50–60 godina 2000. godine bez istorije demencije i osnovnog razloga koji bi ih sprečio da korišćenje hormonske terapije u menopauzi.
Drugi relevantni faktori, uključujući obrazovanje, prihod, hipertenziju, dijabetes i bolesti štitne žlezde, takođe su uzeti u obzir.
Prosečna starost pri postavljanju dijagnoze bila je 70 godina. Pre postavljanja dijagnoze, 1.782 (32%) slučajeva i 16.154 (29%) kontrolne grupe primalo je terapiju estrogenom i progestinom od prosečne starosti od 53 godine. Prosečno trajanje upotrebe bilo je 3,8 godina za slučajeve i 3,6 godina za kontrole.
Rezultati pokazuju da su, u poređenju sa osobama koje nikada nisu koristile terapiju, osobe koje su primale terapiju estrogenom i progestinom imale 24% povećanu stopu razvoja demencije svih uzroka i Alchajmerove bolesti, čak i kod žena koje su primale terapiju u dobi od 55 godina ili mlađi.
Stope su bile veće sa dužom upotrebom, u rasponu od 21% za jednu godinu ili manje do 74% za više od 12 godina upotrebe.
Povećana stopa demencije bila je slična između kontinuiranog (estrogen i progestin uzimani dnevno) i cikličnog (dnevni estrogen sa progestinom koji se uzima 10-14 dana mesečno) režima lečenja.
Upotreba terapije samo progestinom i samo vaginalnim estrogenom nije bila povezana sa razvojem demencije.
Ovo je opservaciona studija, tako da ne mogu da utvrde uzrok, a istraživači nisu bili u stanju da izoluju vaskularnu demenciju od drugih vrsta demencije ili da razlikuju tablete i druge načine uzimanja hormonske terapije, kao što su flasteri.
Štaviše, ne mogu isključiti mogućnost da žene koje koriste hormonsku terapiju imaju predispoziciju i za vazomotorne simptome menopauze (npr. navale vrućine, noćno znojenje) i za demenciju.
Međutim, ovo je bila velika studija zasnovana na visokokvalitetnim podacima o lečenju sa dugim vremenom praćenja. Autori su takođe bili u mogućnosti da odvojeno istraže ciklične i kontinuirane formulacije hormona, kao i starost početka hormonske terapije u menopauzi i dužinu lečenja, što im je omogućilo da analiziraju važan aspekt ove teme – na primer, rizik od demencije kod kratkotrajnih korisnika. hormonske terapije u menopauzi oko doba početka menopauze, kako se preporučuje u smernicama za lečenje.
Kao takvi, oni zaključuju: „Opravdane su dalje studije kako bi se utvrdilo da li ovi nalazi predstavljaju stvarni efekat hormonske terapije u menopauzi na rizik od demencije, ili da li odražavaju osnovnu predispoziciju kod žena kojima su ovi tretmani potrebni.“
Ovaj stav podržavaju američki istraživači u povezanom uvodniku, koji kažu da bi „zbunjujući faktori mogli da proizvedu lažan signal za veći rizik od demencije kod mlađih žena koje koriste hormonsku terapiju bilo kratko ili duže vreme“.
„Ovi nalazi ne mogu da informišu zajedničko donošenje odluka o upotrebi hormonske terapije za simptome menopauze“, pišu oni. „Randomizovana klinička ispitivanja pružaju najjače dokaze o uticaju hormonske terapije na rizik od demencije.
Štaviše, oni kažu da bi biomarkeri za snimanje mozga „mogli pomoći da se identifikuju efekti hormonskog tretmana na patofiziologiju demencije u ranijoj fazi, čineći procenu njegovog uticaja na rizik od demencije u ispitivanjima žena u nedavno postmenopauzi izvodljivom“.
