Novo istraživanje predstavljeno na ovogodišnjem Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO) u Dablinu, Irska (17-20. maj) sugeriše da nivoi glukokortikoida (klasa steroidnih hormona koji se luče kao odgovor na stres) prisutni u kosi pojedinaca mogu ukazivati na verovatnoću da će u budućnosti patiti od kardiovaskularnih bolesti (KVB).
„Postoji ogromna količina dokaza da je hronični stres ozbiljan faktor u određivanju ukupnog zdravlja. Sada naši nalazi pokazuju da ljudi sa višim dugotrajnim nivoima glukokortikoida u kosi izgledaju znatno skloniji razvoju srčanih i cirkulatornih bolesti“, kaže olovo autorka dr Elin van der Valk sa Erazmus univerzitetskog medicinskog centra u Roterdamu u Holandiji.
Dugoročni nivoi kortizola za kosu na koži glave i njegovog neaktivnog oblika, kortizona za kosu, sve su više korišćeni biomarkeri koji predstavljaju kumulativnu izloženost glukokortikoidima tokom prethodnih meseci.
Postoji veliki broj dokaza koji ukazuju na to da hormoni stresa kortizol i kortizon utiču na metabolizam i distribuciju masti u telu. Ali podaci o ovim nivoima hormona stresa i njihovom uticaju na dugoročne ishode KVB su oskudni.
Da bi saznali više, istraživači su analizirali nivoe kortizola i kortizona u 6.341 uzorku kose odraslih muškaraca i žena (starih 18 i više godina) upisanih u Lifelines – višegeneracijsku studiju koja je uključivala preko 167.000 učesnika iz severne populacije Holandije.
Kosa učesnika studije je testirana, a učesnici su praćeni u proseku 5-7 godina da bi se procenio dugoročni odnos između nivoa kortizola i kortizona i incidenata KVB. Za to vreme bilo je 133 KVB događaja.
Istraživači su prilagodili faktore za koje se zna da su povezani sa povećanim rizikom od KVB, uključujući starost, pol, obim struka, pušenje, krvni pritisak i dijabetes tipa 2.
Istraživači su otkrili da ljudi sa višim dugoročnim nivoima kortizona imaju dvostruko veću verovatnoću da dožive kardiovaskularni događaj kao što je moždani udar ili srčani udar, a to je poraslo na preko tri puta veće šanse kod osoba starijih od 57 godina ili mlađih.
Međutim, u najstarijoj polovini slučajeva KVB (u dobi od 57 i više godina), kortizon i kortizol za kosu nisu bili snažno povezani sa incidentom KVB.
„Nadamo se da bi se analiza kose na kraju mogla pokazati korisnom kao test koji može pomoći kliničarima da odrede koji pojedinci mogu biti pod visokim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Tada bi možda u budućnosti ciljanje na efekte hormona stresa u telu moglo postati nova cilj lečenja“, kaže profesorka Elisabeth van Rossum, glavni istraživač studije sa Erazmus univerzitetskog medicinskog centra.
Autori priznaju nekoliko ograničenja studije, uključujući da je ona opservacijska i ne dokazuje da stres uzrokuje KVB, ali ukazuju na to da su povezana. Oni takođe primećuju da se većina učesnika samoidentifikovana kao belci i da su iz jednog područja Holandije, tako da se nalazi možda neće generalizovati na druge populacije. Iako su godine, pol, obim struka, pušenje, krvni pritisak i dijabetes tipa 2 prilagođeni u analizi, možda postoje i drugi neizmereni faktori koji su mogli da utiču na rezultate.
