Ko može da zaboravi trenutke od kojih se stomak vrti kada su takmičari „Survivora“ naterali hrskave insekte, među ostalim neukusnim jestivim namirnicama, da bi dobili šansu da osvoje milion dolara? U smelim kulinarskim izazovima, takmičari TV emisije pokazali su gastronomsku hrabrost dok su gledaoci gledali sa nelagodom.
Varenje hrskavog stvorenja počinje zvučnim mlevenjem njegovog krutog zaštitnog omotača – egzoskeleta. Koliko god neukusno zvučalo, tvrdi omot bi mogao biti dobar za metabolizam, prema novoj studiji na miševima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Istraživači, predvođeni dr Stivenom Van Dajkenom, docentom za patologiju i imunologiju, otkrili su kod miševa da varenje hitina, bogatog dijetalnog vlakna u egzoskeletima insekata, kao i pečuraka i školjki rakova, angažuje imuni sistem. Aktivni imuni odgovor bio je povezan sa manjim povećanjem telesne težine, smanjenom telesnom masnoćom i otpornošću na gojaznost. Studija je objavljena 7. septembra u časopisu Science.
„Gojaznost je epidemija“, rekao je Van Dajken. „Ono što unosimo u naša tela ima dubok uticaj na našu fiziologiju i na to kako metaboliziramo hranu. Istražujemo načine da se suprotstavimo gojaznosti na osnovu onoga što naučimo o tome kako je imuni sistem uključen u ishranu.“
Imuni sistem je dobro poznat po tome što štiti telo od raznih pretnji, uključujući bakterije, viruse, alergene, pa čak i rak.
Istraživači su otkrili da je određena ruka imunog sistema takođe uključena u varenje hitina. Natezanje stomaka nakon uzimanja hitina aktivira urođeni imuni odgovor koji pokreće želudačne ćelije da pojačaju proizvodnju enzima, poznatih kao hitinaze, koji razgrađuju hitin. Treba napomenuti da je hitin nerastvorljiv – nesposoban da se rastvori u tečnosti – i stoga zahteva enzime i oštre kisele uslove za varenje.
Do-Hjun Kim, doktor nauka, postdoktorski naučni saradnik i prvi autor studije, izveo je eksperimente na miševima bez klica kojima nedostaju crevne bakterije. Njegovi rezultati pokazuju da hitin aktivira imunološki odgovor u odsustvu bakterija.
„Mislimo da se varenje hitina uglavnom oslanja na sopstvene hitinaze domaćina“, rekao je Van Dajken. „Ćelije želuca menjaju svoj enzimski izlaz kroz proces koji nazivamo adaptacijom. Ali je iznenađujuće da se ovaj proces dešava bez mikrobnog unosa, jer su bakterije u gastrointestinalnom traktu takođe izvori hitinaza koje razgrađuju hitin.“
Van Dajken je primetio da je kod miševa sa crevnim bakterijama hitin u ishrani promenio sastav bakterija u donjem delu gastrointestinalnog trakta, što sugeriše da se crevne bakterije takođe prilagođavaju hrani koja sadrži hitin nakon što napusti stomak.
Istraživački tim je otkrio da se najveći uticaj na gojaznost kod miševa desio kada je hitin aktivirao imuni sistem, ali nije bio varen. Miševi koji su hranjeni na ishrani sa visokim sadržajem masti takođe su dobijali hitin. Nekim miševima je nedostajala sposobnost da proizvode hitinaze za razgradnju hitina. Miševi koji su jeli hitin, ali nisu mogli da ga razgrade, dobili su najmanju težinu, imali su najniže mere telesne masti i odoleli su gojaznosti, u poređenju sa miševima koji nisu jeli hitin i sa onima koji jesu, ali su mogli da ga razgrade.
Ako su miševi mogli da razbiju hitin, i dalje su imali metaboličku korist, ali su se prilagodili prekomernom proizvodnjom hitinaza da izvuku hranljive materije iz hitina.
Van Dajken i njegov tim sledeće planiraju da prate svoja otkrića kod ljudi, sa ciljem da utvrde da li se hitin može dodati ljudskoj ishrani kako bi se kontrolisala gojaznost.
„Imamo nekoliko načina da inhibiramo želučane hitinaze“, rekao je on. „Uparivanje tih pristupa sa hranom koja sadrži hitin može imati vrlo stvarnu metaboličku korist.“
