Himalajski glečeri koji obezbeđuju kritičnu vodu za skoro dve milijarde ljudi tope se brže nego ikada ranije zbog klimatskih promena, izlažući zajednice nepredvidivim i skupim katastrofama, upozorili su naučnici u utorak.
Glečeri su nestali 65 odsto brže od 2011. do 2020. u poređenju sa prethodnom decenijom, prema izveštaju Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina (ICIMOD).
„Kako bude toplije, led će se otopiti, to se očekivalo, ali ono što je neočekivano i veoma zabrinjavajuće je brzina“, rekao je glavni autor Filipus Vester za AFP. „Ovo ide mnogo brže nego što smo mislili.“
Glečeri u regionu Hindukuš Himalaje (HKH) su ključni izvor vode za oko 240 miliona ljudi u planinskim regionima, kao i za još 1,65 milijardi ljudi u dolinama reka ispod, navodi se u izveštaju.
Na osnovu trenutnih putanja emisije, glečeri bi mogli da izgube do 80 odsto sadašnje zapremine do kraja veka, saopštio je nepalski ICIMOD, međuvladina organizacija koja takođe uključuje zemlje članice Avganistan, Bangladeš, Butan, Kinu, Indija, Mjanmar i Pakistan.
Glečeri hrane 10 najvažnijih rečnih sistema na svetu, uključujući Gang, Ind, Žuti, Mekong i Iravadi, i direktno ili indirektno snabdevaju milijarde ljudi hranom, energijom, čistim vazduhom i prihodima.
„Sa dve milijarde ljudi u Aziji koji se oslanjaju na vodu koju ovdašnji glečeri i sneg imaju, posledice gubitka ove kriosfere (zamrznute zone) su prevelike da bismo ih mogli razmišljati“, rekla je zamenica šefa ICIMOD-a Izabela Koziel.
Čak i ako je globalno zagrevanje ograničeno na 1,5 do 2,0 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe dogovorene Pariskim sporazumom o klimi, očekuje se da će glečeri izgubiti trećinu do polovine svoje zapremine do 2100. godine, navodi se u recenziranom izveštaju.
„To naglašava potrebu za hitnim klimatskim akcijama“, rekao je Vester. „Svaki mali porast će imati ogromne uticaje i mi zaista, zaista moramo da radimo na ublažavanju klimatskih promena… to je naša molba.
Vester je rekao da poboljšanje tehnologija i ranije klasifikovane satelitske slike visoke rezolucije znače da se predviđanja mogu napraviti sa dobrim stepenom tačnosti.
Svet se zagrejao u proseku za skoro 1,2 °C od sredine 1800-ih, što je izazvalo kaskadu ekstremnih vremenskih prilika, uključujući intenzivnije toplotne talase, ozbiljnije suše i oluje koje su pojačane porastom mora.
Najteže su pogođeni najugroženiji ljudi i najsiromašnije zemlje sveta, koje su učinile malo da doprinesu emisijama fosilnih goriva koje podižu temperature
Amina Maharjan, specijalista za život i migracije u ICIMOD-u, kaže da zajednice nemaju podršku koja im je potrebna.
„Najveći deo prilagođavanja su zajednice i domaćinstva koji reaguju (na klimatske događaje). To je neadekvatno da se odgovori na izazove koje postavljaju klimatske promene“, rekao je Maharjan.
„Ono što će biti veoma kritično u napredovanju je predviđanje promena“, rekla je ona.