Novo istraživanje pokazuje da bi izgradnja novih hidroelektrana u brazilskom južnom regionu mogla imati uticaja na više od 30% staništa Phrinops villiamsi, kornjače Vilijamsovih bočnih vrata. Ova vrsta se javlja samo u oblastima atlantske prašume i Pampe (biom travnjaka u blizini granice Brazila sa Urugvajem i Argentinom), a Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je klasifikovala kao „ranjiva“ (suočena sa visokim rizikom od izumiranja).
„Naša studija je prva koja istražuje uticaje razvoja hidroenergije na vrste na integrisan način. Rezultati mogu pomoći u planiranju kako da se ublaže uticaji hidroelektrične ekspanzije na ove slatkovodne kornjače. Isti metod se može koristiti za proučavanje drugih ugroženih vrsta projektima u sektoru električne energije“, rekao je Andre Luis Regolin, profesor i istraživač na Federalnom univerzitetu u Gojasu (UFG), i prvi autor članka, rekao je UFG-ovoj pres službi.
Istraživači su otkrili da se hidroenergetski razvoj i rezervoari preklapaju sa područjima koja su veoma pogodna za vrstu koja odgovara samo 20% njene distribucije. Problem će pogoršati male hidroelektrane (mHE) planirane za naredne godine. Područje zahvaćeno mHE će skoro biti jednako onoj pogođenoj velikim projektima, koji trenutno najviše utiču na vrste.
Akumulacije preplavljuju staništa životinja, eliminišući brzake od kojih zavise, a one pokušavaju da migriraju u potrazi za odgovarajućim područjima, ali ih brane često sprečavaju u tome. Studija pokazuje da su veoma pogodna područja sve ređa i manje međusobno povezana zbog sve većeg broja hidroenergetskih razvoja.
Glavni metod koji su koristili autori podrazumevao je korelaciju podataka za potencijalna područja pojavljivanja vrste sa georeferenciranim podacima za hidroelektrane dobijene od Nacionalne agencije za električnu energiju (ANEEL). Analiza je obuhvatila ukupno 687 hidroenergetskih objekata; 406 je imalo operativne elektrane, 48 je bilo u izgradnji, a 233 su bile u fazi planiranja.
Procena statusa očuvanosti vrste delimično je potvrdila prethodne studije, ali sugeriše da je rizik od izumiranja potcenjen. U Brazilu, vrsta je trenutno stavljena u kategoriju „Nedostatak podataka“, što znači da nema adekvatnih informacija za procenu, ali studija sugeriše da je „ranjiva“ zbog procenjenog gubitka od 30% njenog opsega distribucije. U Paragvaju, Urugvaju i Argentini ovu vrstu treba klasifikovati kao „ugroženu” jer je njen raspon veoma mali, navodi studija.
Jedan od razloga zašto su ove slatkovodne kornjače zanemarene u prošlim procenama uticaja na razvoj hidroenergije je taj što se metode uzorkovanja reptila obično fokusiraju na kopnene vrste. Istraživači se nadaju da će studija podržati odluke o budućim projektima.
„Otkrili smo opšti obrazac kumulativnog uticaja razvoja hidroenergije na distribuciju vrsta, što je bilo hitno“, rekao je Regolin. „Naši nalazi su veoma relevantni za odluke koje se odnose na proširenje hidroelektrane, ali još mnogo toga treba da se uradi kako bi se popunile praznine u znanju o P. villiamsi. Potrebna su ulaganja u najsavremenija istraživanja kako bi se podržali konkretni predlozi za njeno očuvanje.“
