Za pacijente sa uznapredovalim karcinomom mokraćne bešike koji su medicinski nesposobni za standardni tretman, novi intravezikalni (unutar bešike) sistem za isporuku hemoterapije nazvan TAR-200 je bezbedan i pokazuje početne dokaze efikasnosti, izveštava studija u The Journal of Urology.
TAR-200 je kombinovani proizvod lek-uređaj koji se ubacuje u bešiku i obezbeđuje kontinuiranu, nisku dozu, lokalnu isporuku hemoterapije. „Naše preliminarno kliničko ispitivanje otkrilo je da je TAR-200 generalno bezbedan, dobro se toleriše i da je imao blagotvorne efekte na ishod raka mokraćne bešike, u grupi pacijenata sa ograničenim mogućnostima lečenja“, komentariše glavni autor Mark Tajson, MD, MPH, sa klinike Maio. Arizona, Feniks.
Rak bešike je uobičajena bolest kod starijih osoba. Do trenutka postavljanja dijagnoze, oko jedne četvrtine karcinoma mokraćne bešike proširilo se na mišićni sloj zida mokraćne bešike. Za ove mišićno-invazivne karcinome bešike (MIBC), hemoterapija praćena operacijom je standardni tretman.
Međutim, neki pacijenti se smatraju medicinski nesposobnim ili odbijaju da nastave sa ovim tretmanom, koji nosi značajnu stopu komplikacija i neželjenih efekata. Na osnovu prethodnih studija, 25% do 57% pacijenata širom sveta možda neće primiti nikakvu terapiju sa „lekovitim namerama“ za MIBC. „Ovo ukazuje na kritičnu potrebu za alternativnim terapijama koje su podnošljive i efikasne kod starije populacije“, pišu istraživači.
TAR-200 je mali uređaj implantiran u bešiku, gde oslobađa kontinuiranu, nisku dozu gemcitabina, standardnog agensa za hemoterapiju. Cilj lečenja je da se ograniči rast ili progresija raka uz ograničavanje toksičnih efekata hemoterapije.
U novoj fazi prve studije, TAR-200 je korišćen kod 35 pacijenata sa MIBC: 24 muškarca i 11 žena, srednje starosti 84 godine. Pacijenti su smatrani medicinski nepodobnim za standardnu operaciju (radikalnu cistektomiju) i hemoterapiju, ili su odlučili da ne primaju ovaj tretman. Svi pacijenti su podvrgnuti minimalno invazivnoj operaciji (transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike ili TURBT) radi uklanjanja vidljivog tumora.
Pacijenti su zatim prošli jednostavnu proceduru postavljanja uređaja TAR-200, koji je oslobađao gemcitabin tokom 21 dana. Tada je urađena još jedna procedura uklanjanja i zamene aparata, ukupno četiri tretmana tokom 84 dana.
Tretman TAR-200 je bio bezbedan i dobro se podnosio, sugerišu procene. Otprilike jedna četvrtina pacijenata imala je probleme u vezi sa postavljanjem uređaja ili procedurama lečenja. Oko 40% je imalo neku vrstu neželjenog događaja u vezi sa lečenjem, najčešće povezan sa problemima sa mokrenjem. Ovi relativno manji problemi bili su „kako se očekivalo“ u grupi slabih starijih pacijenata sa MIBC, prema autorima. Smatralo se da su samo dva pacijenta „netolerantna“ na TAR-200, što je zahtevalo uklanjanje uređaja.
Sve u svemu, 11 od 35 pacijenata je imalo potpun odgovor tumora na TAR-200, bez dokaza o raku bešike u praćenju. Još tri pacijenta su imala delimičan odgovor, za ukupnu stopu odgovora od 40%. Medijan ukupnog preživljavanja bio je oko 27 meseci. To je u poređenju sa ukupnom stopom preživljavanja od 12 u prethodnim studijama pacijenata sa MIBC koji nisu primali lečenje sa namerom lečenja.
Među 14 pacijenata sa trajnim odgovorom na lečenje TAR-200, 70,5% je ostalo bez progresivnog raka mokraćne bešike 12 meseci nakon lečenja. „Sve u svemu, uočeni klinički odgovor na TAR-200 bio je robustan i izdržljiv u kohorti sa veoma ograničenim mogućnostima lečenja sa namerom lečenja“, zaključuju dr Tajson i koautori.
Istraživači primećuju malu veličinu njihove studije, nedostatak grupe za poređenje i nepotpunu procenu stope odgovora. Dr Tajson komentariše: „Uprkos ovim ograničenjima, bezbednost, tolerancija pacijenata i obećavajući preliminarni efekti TAR-200 zahtevaju dalju studiju kao alternativni tretman za MIBC“.