Istraživači Kraljevskog koledža u Londonu pokazali su da hemikalija u mozgu GABA različito reguliše aktivnost u retini oka kod autističnih i neautističnih osoba. Autistični ljudi imaju veći odgovor na pojedinačne bljeskove u mrežnjači oka i ova nova studija pokazuje da povećanje aktivnosti GABA može smanjiti ovaj odgovor.
Objavljena u časopisu The Journal of Neuroscience, studija je takođe pokazala da su oni sa većom promenom aktivnosti mrežnjače nakon što su primili jednu dozu GABA leka arbaklofena bili oni koji su prijavili više autističnih karakteristika. Ovo sugeriše da bi GABA-in uticaj na senzornu obradu mogao biti centralni za složenija ponašanja koja doživljavaju neki ljudi sa autizmom.
Gama-aminobuterna kiselina (GABA) je hemijski glasnik u mozgu koji reguliše aktivnost nervnih ćelija u centralnom nervnom sistemu. Istraživanja su pokazala da postoje razlike u GABA putu između autističnih i neautističnih osoba.
Nedavno su Kingovi istraživači koristili lek arbaklofen — koji uključuje GABA tip B receptore — da bi pokazali da GABA može da promeni aktivnost u delovima mozga koji obrađuju vizuelne i slušne informacije tako da autistični i neautistični ljudi postaju sličniji u njihovoj obradi.
Ova nova studija je prva koja pokazuje da upotreba leka koji utiče na GABA sistem može uticati na aktivnost mrežnjače kod osoba sa autizmom, tako da se prekomerna aktivnost smanjuje i postaje sličnija svetlosnim reakcijama kod neautističnih ljudi.
„Ova studija se zasniva na postojećim istraživanjima koja imaju za cilj da preciznije razumeju kako GABA utiče na senzornu obradu kod autizma. Otkrili smo da GABA deluje drugačije u centralnom nervnom sistemu kod autizma. Na individualnom nivou, ovo je povezano sa autističnim osobinama i kod autizma. i neautistični odrasli u studiji.
„Verujemo da to znači da bi razlike u GABA putu mogle bar delimično da podrže autističnu neurodivergenciju“, kaže Grainne McAlonan, profesor translacione neuronauke na Institutu za psihijatriju, psihologiju i neuronauku (IoPPN), King’s College London i privremeni direktor NIHR-a. Maudslei BRC.
Povezivanje promena u vizuelnoj obradi sa autističnim osobinama
Ova studija je koristila ručne uređaje za merenje odgovora mrežnjače na vizuelne stimuluse. Ovi stimulansi su bili pojedinačni blesci svetlosti, trepereća svetla ili pojedinačni bljeskovi crvene svetlosti. Učestvovao je 61 učesnik, 22 sa dijagnozom poremećaja iz spektra autizma i 39 bez dijagnoze. Istraživači su koristili lek arbaklofen za modulaciju nivoa GABA. Korišćen je u dve različite doze (15 mg i 30 mg) i postojala je kontrolna grupa u kojoj učesnici nisu primali arbaklofen.
Rezultati su pokazali da kada su bili izloženi pojedinačnim belim bljeskovima, došlo je do većeg odgovora u mrežnjači (aktivnost a-talasa) kod osoba sa autizmom nego kod onih bez autizma. Za učesnike koji su uzimali lek arbaclofen tada je došlo do smanjenja aktivnosti mrežnjače kod autističnih učesnika, ali povećanja kod neautista.
Koristeći meru opštih autističnih karakteristika, istraživači su otkrili da je stepen u kome je retinalni odgovor pomeren arbaklofenom kod učesnika bio povezan sa autističnim osobinama, tj. veći pomak se dogodio kod onih sa više autističnih karakteristika i među onima sa autizmom i onima bez autizma.
„Upotrebom arbaklofena za modulaciju GABA gradimo jasniju sliku o tome kako ova hemikalija u mozgu utiče na senzornu obradu u različitim fazama. Takođe stičemo uvid u to šta GABA može da nam kaže o individualnim razlikama u autističnim osobinama i razvoju alata za predviđanje ko mogli bi imati koristi od opcije intervencije, ako žele da imaju taj izbor“, kaže Kijun Huang, istraživač saradnik na IoPPN-u, King’s College London.
Profesor Omar Mahroo, profesor neuronauke o mrežnjači, UCL i zajednički stariji autor na projektu napominje: „Detekcija svetlosti i vizuelna obrada u mrežnjači oblikuju naš pogled na svet i ova jedinstvena saradnja u tradicionalno različitim oblastima neuronauke nam je pomogla da napravimo korak bliže razumevanju da autistični ljudi zaista vide svet malo drugačije.“
Studija nije direktno testirala efikasnost arbaklofena kao intervencije za autizam. Neki autistični ljudi doživljavaju senzornu osetljivost koja može biti uznemirujuća. Ostaje da se testira da li lek kao što je arbaclofen može biti efikasan u smanjenju vizuelne osetljivosti kod ljudi koji to žele. Takođe treba ispitati da li efekat arbaklofena na senzornu obradu može imati i širu upotrebu.
Važno je napomenuti da je aktivnost u mrežnjači relativno lako izmeriti pomoću ručnog uređaja, u poređenju sa EEG-om koji uključuje pričvršćivanje senzora na glavu za merenje aktivnosti u mozgu. Kao takvo, merenje aktivnosti mrežnjače moglo bi da pruži praktičan način da se pomogne procesu odlučivanja o tome da li bi pojedinci mogli imati koristi od učešća u kliničkim ispitivanjima arbaklofena i drugim mogućim medicinskim i nemedicinskim intervencijama, ako to žele.
Ova studija predstavlja primer nove istraživačke strategije koju su istraživači sa IoPPN-a, Kraljevskog koledža u Londonu pioniri, pod nazivom paradigma ‘promenljivosti’. Ovo ima za cilj da premosti translacioni jaz u istraživanju autizma i utvrdi ko može, a ko ne mora imati koristi od određene intervencije. To čini direktnim utvrđivanjem da je hemikalija kandidata za mozak uključena u funkciju mozga tako što je menja i posmatra promenu u toj funkciji.
Iako se ovaj eksperimentalni pristup često koristi u studijama na životinjama, malo je direktnih dokaza koji opisuju kako hemijski sistemi mozga moduliraju obradu informacija u živom ljudskom mozgu.
