U srednjem veku, alhemičari su bili ozloglašeni tajnoviti i svoje znanje nisu delili sa drugima. Danac Ticho Brahe nije bio izuzetak. Shodno tome, ne znamo tačno šta je radio u alhemijskoj laboratoriji koja se nalazi ispod njegove kombinovane rezidencije i opservatorije, Uraniborg, na sada švedskom ostrvu Ven.
Preživelo je samo nekoliko njegovih alhemijskih recepata, a danas je veoma malo ostataka njegove laboratorije. Uraniborg je srušen nakon njegove smrti 1601. godine, a građevinski materijal je razbacan za ponovnu upotrebu.
Međutim, tokom iskopavanja 1988–1990, u staroj bašti Uraniborga pronađeno je nešto grnčarije i krhotina stakla. Verovalo se da ove krhotine potiču iz podrumske alhemijske laboratorije. Pet od ovih krhotina — četiri staklene i jedna keramička — sada su podvrgnute hemijskim analizama kako bi se utvrdilo sa kojim elementima su originalne staklene i keramičke posude bile u kontaktu.
Hemijske analize su sproveli profesor emeritus i stručnjak za arheometriju Kaare Lund Rasmusen sa Odseka za fiziku, hemiju i farmaciju Univerziteta Južne Danske. Viši istraživač i kustos muzeja Poul Grinder-Hansen iz Nacionalnog muzeja Danske nadgledao je umetanje analiza u istorijski kontekst.
Obogaćeni nivoi elemenata u tragovima pronađeni su na četiri od njih, dok jedna staklena krhotina nije pokazala specifična obogaćenja. Studija je objavljena u časopisu Heritage Science.
„Najintrigantniji su elementi koji se nalaze u višim koncentracijama od očekivanih — što ukazuje na obogaćivanje i pruža uvid u supstance koje se koriste u alhemijskoj laboratoriji Tihoa Brahea“, rekao je Lund Rasmusen.
Obogaćeni elementi su nikl, bakar, cink, kalaj, antimon, volfram, zlato, živa i olovo, a pronađeni su na unutrašnjoj ili spoljašnjoj strani krhotina.
Većina njih nije iznenađujuća za alhemičarsku laboratoriju. Zlato i živa su bili — barem među višim ešalonima društva — opšte poznati i korišćeni protiv širokog spektra bolesti.
„Ali volfram je veoma misteriozan. Volfram u to vreme nije bio ni opisan, pa šta da zaključimo iz njegovog prisustva na krhotinu iz alhemijske radionice Tiha Brahea?“ rekao je Lund Rasmusen.
Volfram je prvi opisao i proizveo u čistom obliku više od 180 godina kasnije švedski hemičar Karl Vilhelm Šele. Volfram se prirodno nalazi u određenim mineralima, a možda je element pronašao put do laboratorije Tihoa Brahea kroz jedan od ovih minerala. U laboratoriji, mineral je možda prošao kroz neku obradu koja je odvojila volfram, a da Tiho Brahe to nikada nije shvatio.
Međutim, postoji i druga mogućnost za koju profesor Lund Rasmusen naglašava da nema nikakvih dokaza — ali koja bi mogla biti uverljiva.
Već u prvoj polovini 1500-ih, nemački mineralog Georgius Agrikola opisao je nešto čudno u rudi kalaja iz Saksonije, što je izazvalo probleme kada je pokušao da istopi kalaj. Agrikola je ovu čudnu supstancu u rudi kalaja nazvao „Volfram“ (na nemačkom za Vukovu penu, kasnije preimenovanu u volfram na engleskom).
„Možda je Tiho Brahe čuo za ovo i samim tim znao za postojanje volframa. Ali to nije nešto što znamo ili možemo reći na osnovu analiza koje sam uradio. To je samo moguće teorijsko objašnjenje zašto nalazimo volfram u uzorcima“, rekao je Lund Rasmusen.
Tiho Brahe je pripadao grani alhemičara koji su, inspirisani nemačkim lekarom Paracelzusom, pokušavali da razviju lekove za razne bolesti tog vremena: kugu, sifilis, gubu, groznicu, bolove u stomaku, itd. Ali se udaljio od grane koja je pokušavala za stvaranje zlata od manje vrednih minerala i metala.
U skladu sa drugim medicinskim alhemičarima tog vremena, on je svoje recepte držao blizu grudi i delio ih samo sa nekoliko odabranih pojedinaca, kao što je bio njegov zaštitnik, car Rudolf II, koji je navodno dobio recepte Tiha Brahea za lekove protiv kuge.
Znamo da je lek protiv kuge Tiha Brahea bio komplikovan za proizvodnju. Sadržao je terijak, koji je u to vreme bio jedan od standardnih lekova za skoro sve i mogao je da sadrži do 60 sastojaka, uključujući zmijsko meso i opijum. Takođe je sadržavao bakar ili gvozdeni vitriol (sulfate), razna ulja i biljke.
Posle raznih filtracija i destilacija, dobijen je prvi od tri Braheova recepta protiv kuge. Ovo bi se moglo učiniti još snažnijim dodavanjem tinktura, na primer, korala, safira, zumbula ili zlata za piće.
„Možda izgleda čudno da je Tiho Brahe bio uključen i u astronomiju i u alhemiju, ali kada čovek razume njegov pogled na svet, to ima smisla. On je verovao da postoje očigledne veze između nebeskih tela, zemaljskih supstanci i telesnih organa“, objasnio je Grinder. -Hansen.
„Tako su sunce, zlato i srce bili povezani, a isto se odnosilo na mesec, srebro i mozak; Jupiter, kalaj i jetru; Veneru, bakar i bubrege; Saturn, olovo i slezina, gvožđe i žučna kesa, takođe bi mogli biti povezani sa ovim sistemom, tako da su smaragdi pripadali.
Lund Rasmusen je ranije analizirao kosu i kosti iz Tihoa Brahea i pronašao, između ostalih elemenata, zlato. To bi moglo ukazivati na to da je sam Tiho Brahe uzimao lekove koji su sadržali zlato za piće.
