Današnja stopa povećanja atmosferskog ugljen-dioksida je 10 puta brža nego u bilo kom drugom trenutku u proteklih 50.000 godina, otkrili su istraživači kroz detaljnu hemijsku analizu drevnog antarktičkog leda.
Nalazi, objavljeni u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka, pružaju važno novo razumevanje perioda naglih klimatskih promena u prošlosti Zemlje i nude novi uvid u potencijalne uticaje klimatskih promena danas.
„Proučavanje prošlosti nas uči kako je danas drugačije. Stopa promene CO₂ danas je zaista bez presedana“, rekla je Ketlin Vend, docent na koledžu za Zemlju, okeane i atmosferu Univerziteta Oregon State i glavni autor studije.
„Naše istraživanje je identifikovalo najbrže stope prirodnog porasta CO₂ u prošlosti ikada zabeležene, a stopa koja se dešava danas, uglavnom izazvana ljudskim emisijama, je 10 puta veća.
Ugljen dioksid, ili CO₂, je gas staklene bašte koji se prirodno javlja u atmosferi. Kada ugljen-dioksid uđe u atmosferu, doprinosi zagrevanju klime usled efekta staklene bašte. U prošlosti, nivoi su fluktuirali zbog ciklusa ledenog doba i drugih prirodnih uzroka, ali danas rastu zbog ljudskih emisija.
Led koji se stvarao na Antarktiku tokom stotina hiljada godina uključuje drevne atmosferske gasove zarobljene u mehurićima vazduha. Naučnici koriste uzorke tog leda, prikupljene bušenjem jezgara do 2 milje (3,2 kilometra) dubine, da analiziraju hemikalije u tragovima i naprave zapise o klimi u prošlosti.
Prethodna istraživanja su pokazala da je tokom poslednjeg ledenog doba, koje se završilo pre oko 10.000 godina, bilo nekoliko perioda u kojima se činilo da nivoi ugljen-dioksida skaču mnogo više od proseka. Ali ta merenja nisu bila dovoljno detaljna da otkriju punu prirodu brzih promena, ograničavajući sposobnost naučnika da razumeju šta se dešava, rekao je Vend.
„Verovatno ne biste očekivali da ćete to videti u mrtvima poslednjeg ledenog doba“, rekla je ona. „Ali naše interesovanje je bilo uzbuđeno i želeli smo da se vratimo u te periode i izvršimo merenja sa više detalja kako bismo saznali šta se dešava.
Koristeći uzorke iz ledenog jezgra Vest Antarctic Ice Sheet Divide, Vendt i njegove kolege istražili su šta se dešavalo tokom tih perioda. Identifikovali su obrazac koji je pokazao da su se ovi skokovi u ugljen-dioksidu dogodili pored severnoatlantskih hladnih intervala poznatih kao Hajnrihovi događaji koji su povezani sa naglim klimatskim promenama širom sveta.
„Ovi Hajnrihovi događaji su zaista izuzetni“, rekao je Christo Buizert, vanredni profesor na Koledžu za nauku o Zemlji, okeanu i atmosferi i koautor studije. „Mislimo da su uzrokovani dramatičnim kolapsom ledenog pokrivača Severne Amerike. Ovo pokreće lančanu reakciju koja uključuje promene tropskih monsuna, zapadnih vetrova južne hemisfere i ovih velikih podrigivanja CO₂ koji izlazi iz okeana. “
Tokom najvećeg prirodnog porasta, ugljen-dioksid se povećao za oko 14 delova na milion za 55 godina. Skokovi su se dešavali otprilike svakih 7.000 godina. Po današnjim stopama, taj obim povećanja traje samo 5 do 6 godina.
Dokazi sugerišu da su tokom prošlih perioda prirodnog porasta ugljen-dioksida, zapadni vetrovi koji igraju važnu ulogu u cirkulaciji dubokog okeana takođe jačali, što je dovelo do brzog oslobađanja CO₂ iz Južnog okeana.
Druga istraživanja su sugerisala da će ovi zapadnjaci ojačati tokom sledećeg veka zbog klimatskih promena. Nova otkrića sugerišu da će, ako se to dogodi, smanjiti kapacitet Južnog okeana da apsorbuje ugljen-dioksid koji generiše ljudi, primetili su istraživači.
„Oslanjamo se na Južni okean da preuzme deo ugljen-dioksida koji emitujemo, ali brzo rastući južni vetrovi slabe njegovu sposobnost da to uradi“, rekao je Vend.
