Kako pšenica i heljda reaguju na sušne situacije sa visokim CO 2 i visokim temperaturama istraživali su u Odeljenju za biologiju i ekologiju biljaka
Suša, visoke temperature i visoki nivoi CO 2 kao posledica efekta staklene bašte ugroze proizvodnju pšenice. Analizirajući različite fiziološke parametre biljaka, istraživači sa Odeljenja za biologiju i ekologiju biljaka Univerziteta Baskije (UPV/EHU) potvrdili su da heljda bolje reaguje od pšenice u ovim ekstremnim uslovima.
Rad je objavljen u časopisu Ekološka i eksperimentalna botanika.
Podaci su jasni: budući klimatski uslovi mogli bi da postanu ekstremni. Kao i u poznatoj priči Petar i vuk, podaci govore da „dolazi vuk“.
Atmosferski CO 2 je eksponencijalno porastao tokom poslednjih nekoliko decenija i trebalo bi da se tako nastavi još mnogo godina. Kao rezultat toga, efekat staklene bašte će se intenzivirati; globalna temperatura bi mogla porasti za 3°C, čime bi se povećala nestašica vode iu mnogim delovima planete.
Dakle, žitarice će morati da izdrže sve duže i gore periode suše u budućnosti, zajedno sa visokim nivoima CO 2 i temperaturama. Ovi uslovi štete konvencionalnim žitaricama, kao što je pšenica, i to bi moglo da ugrozi pristup hrani miliona ljudi širom sveta.
Za razliku od građana u priči o Petru i Vuku, naučnici znaju da su klimatske promene na putu ili se već dešavaju. Oni po tom pitanju nemaju optimističan pogled, ali nastoje da pronađu lekove kada dođe „vuk”.
U Odeljenju za biljnu biologiju i ekologiju UPV/EHU, na primer, istražuju „koje alternativne žitarice bi mogle bolje da se odupru ovim budućim uslovima“, rekao je istraživač Ksabier Simon.
„U budućnosti bi se upotreba mnogih konvencionalnih žitarica (pšenica, kukuruz, itd.) mogla smanjiti da bi se zamenile žitaricama koje će bolje uspevati u novim uslovima. Tu su vam, na primer, heljda, sirak, pira, itd. Zato je neophodno otkriti kapacitet ovih vrsta da izdrže situacije teške suše, visokih temperatura i visokog nivoa CO 2.“
U saradnji sa Jonom Mirandom i Usue Perezom, istraživačima iz grupe FisioKlima-AgroSosT, Ksabier Simon je istraživao odgovor pšenice i heljde na očekivane buduće uslove. „Biljke ove dve vrste uzgajali smo u komori za rast i kontrolisali uslove temperature, CO 2 i suše.
Kada su analizirali različite fiziološke parametre biljaka, otkrili su da „heljda ima potencijal da bude alternativa pšenici. Na visokim nivoima CO 2 i temperaturama, čak i ako nema suše, već je primećeno da se određeni parametri pšenice pogoršavaju: rast pšenice je bio ograničen dok heljde nije bio, pored toga, nivo fotosinteze heljde je opao, a u celini je utvrđeno da heljda reaguje bolje od pšenice u uslovima suše.
