Ako ste ikada imali težak san i osećali ste se kao da vam je mozak prazan sledećeg dana, možda nećete biti iznenađeni kada čujete da je to više od prolaznog osećaja.
Istraživanja pokazuju da nedostatak sna nije samo umanjivanje raspoloženja; šteti mozgu i može povećati rizik od neuroloških bolesti poput Alchajmerove bolesti.
Naučnici koji istražuju ovaj fenomen došli su do značajnog otkrića tako što su izolovali protein koji je pogođen kada miševi ne spavaju dovoljno.
Autori studije su koristili mišji model izazvane nesanice kako bi potvrdili i proširili prethodne nalaze o negativnim efektima nedostatka sna na mozak.
Nedostatak sna je na kraju rezultirao smanjenjem proteina pleiotrofina (PTN), što zauzvrat dovodi do smrti neuronskih ćelija u hipokampusu, važnom regionu mozga za učenje i pamćenje.
„Otkrili smo da je PTN povezan sa kognitivnim oštećenjem izazvanim gubitkom sna“, piše tim sa Medicinskog univerziteta Binzhou u Kini u svom objavljenom radu.
„Naš rad sugeriše da je PTN posredovana signalizacija novi mehanizam kojim san štiti kognitivne funkcije.“
Naučnici su počeli da istražuju varijacije u nivoima proteina i RNK kako bi saznali više o osnovnim promenama koje proizvode efekat deprivacije sna na hipokampus, kao što je pokazano u studijama koje su uključivale ljude.
Da bi procenili uticaj nesanice na kognitivne sposobnosti miševa, istraživači su testirali prostorne veštine životinja prilikom navigacije lavirintom i njihovo kratkoročno pamćenje kada su prepoznali novi objekat.
Pošto bi sami testovi potencijalno mogli da utiču na proteine hipokampusa, istraživači su pažljivo odredili vreme svojih procena, sprovodeći analizu 24 sata nakon testa lavirinta.
Analiza proteina je pokazala da su 164 proteina različito izražena u mozgu miševa modela nesanice u poređenju sa kontrolnim miševima.
Mnogi od tih proteina su povezani sa putevima u hipokampusu koji su povezani sa neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu, Parkinsonovu i Hantingtonovu bolest.
Kada su naučnici uporedili kognitivne podatke kontrolnih miševa, otkrili su korelaciju između onih miševa koji su imali loše rezultate na kognitivnim testovima i pada nivoa jednog od proteina, PTN.
Pored toga, kada je funkcija spavanja obnovljena kod miševa koji pate od nesanice, njihova hipokampalna ekspresija PTN-a se povećala.
Temeljna analiza genetskih varijacija pokazala je da smanjena ekspresija PTN-a u hipokampusu utiče na put ćelijske smrti. Takođe, tim kaže da su neki ljudi u većoj opasnosti od kognitivnih problema kada ne spavaju dovoljno zbog varijacija u njihovim genima.
Ovi rezultati ističu PTN kao biomarker za kognitivne poteškoće u vezi sa deprivacijom sna i dodaju sve veći broj dokaza koji podržavaju zaštitnu ulogu sna u mozgu.
Značajno je da su genetski modifikovani miševi bez PTN-a pokazali abnormalno kognitivno ponašanje u prethodnim studijama, a studije na ljudima impliciraju PTN u Alchajmerovoj bolesti.
Dakle, moglo bi biti vreme da ponovo razmislite o kasnonoćnom Netflik-ovom pijančenju radi vašeg mozga, a ako imate problema sa dobrim spavanjem, možda bi bilo vredno razgovarati sa svojim zdravstvenim radnicima.
„Naša studija pruža novi biomarker za kognitivna oštećenja izazvana nesanicom“, zaključuju autori, „i novu strategiju za traženje neuroloških biomarkera integracijom proteomike i sistemske genetike.“