Otprilike jedna trećina hrane koju jedu Amerikanci dolazi od useva koje oprašuju pčele, ali insekt umire alarmantnom brzinom. Samo u jednoj godini, između aprila 2019. i aprila 2020., jedna studija je prijavila gubitak kolonija pčela od 43% u Sjedinjenim Državama.
Nova studija koju su vodili istraživači Penn State pruža preliminarni uvid u potencijalne efekte nekoliko varijabli, uključujući neke povezane sa klimatskim promenama, na pčele. Njihovi nalazi pokazuju da je gubitak pčelinjeg društva u SAD u poslednjih pet godina prvenstveno povezan sa prisustvom parazitskih grinja, ekstremnim vremenskim prilikama, obližnjim pesticidima, kao i izazovima sa prezimljavanjem, prema novoj studiji koju su vodili istraživači Penn State. .
Studija je iskoristila prednosti novih statističkih metoda i prva je koja je istovremeno razmatrala niz potencijalnih stresora medonosnih pčela na nacionalnom nivou. Studija, objavljena na internetu u časopisu Scientific Reports, sugeriše nekoliko oblasti zabrinutosti koje treba dati prioritet u pčelarskoj praksi.
„Pčele su vitalni oprašivači za više od 100 vrsta useva u Sjedinjenim Državama, a rasprostranjeni gubitak pčelinjih kolonija je sve više zabrinjavajući“, rekla je Luka Insolia, prvi autor studije, gostujući diplomirani student na Odseku za statistiku. u Penn State u vreme istraživanja, a trenutno je postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Ženevi u Švajcarskoj.
„Neke prethodne studije su detaljno istraživale nekoliko potencijalnih stresora povezanih sa gubitkom kolonije, ali su ograničene na uska, regionalna područja. Jedna studija za koju znamo na nacionalnom nivou u Sjedinjenim Državama istraživala je samo jedan potencijalni stresor. Za ovo studije, integrisali smo mnoge velike skupove podataka u različitim prostornim i vremenskim rezolucijama i koristili nove, sofisticirane statističke metode da procenimo nekoliko potencijalnih stresora povezanih sa kolapsom kolonija širom SAD.
Istraživački tim, sastavljen od statističara, geografa i entomologa, prikupio je javno dostupne podatke o pčelinjim zajednicama, korišćenju zemljišta, vremenskim prilikama i drugim potencijalnim stresorima od 2015. do 2021. Pošto su ovi podaci došli iz različitih izvora, oni su varirali u rezoluciji i po prostoru i po vremenu. Vremenski podaci, na primer, sadržali su dnevne podatke za područja veličine samo nekoliko kvadratnih milja, ali podaci o pčelinjim društvima bili su na državnom nivou tokom nekoliko meseci.
„Da bismo sve zajedno analizirali podatke, morali smo da smislimo tehniku koja će odgovarati rezoluciji različitih izvora podataka“, rekla je Martina Ćalovi, dopisni autor studije, postdoktorski istraživač na Odseku za nauku i upravljanje ekosistemima. u Penn State u vreme istraživanja, a trenutno vanredni profesor geografije na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije.
„Mogli smo samo da uzmemo prosek svih vremenskih merenja koje smo imali u državi, ali to dovodi sve informacije koje imamo u jedan broj i gubi mnogo informacija, posebno o ekstremnim vrednostima. Pored prosečnih vremenskih podataka, koristili smo tehniku ‘upscaling’ da bismo sumirali podatke na nekoliko različitih načina, što nam je omogućilo da zadržimo više informacija, uključujući o učestalosti ekstremnih temperatura i padavina.“
Istraživači su koristili rezultujući integrisani skup podataka usklađenih sa rezolucijom – koji su stavili na raspolaganje drugim istraživačima – zajedno sa sofisticiranim tehnikama statističkog modeliranja koje su razvili za procenu velikog broja potencijalnih stresora u isto vreme.
Istraživački tim je otkrio da je nekoliko stresora uticalo na gubitak pčelinjeg društva na nacionalnom nivou, uključujući prisustvo pesticida u blizini, česte ekstremne vremenske prilike i vremensku nestabilnost. Gubitak kolonije je takođe povezan sa prisustvom parazitskih grinja, Varroa destructor, koje se razmnožavaju u pčelinjim kolonijama, slabe pčele i potencijalno ih izlažu virusima.
Istraživači su takođe otkrili da su se gubici obično dešavali između januara i marta, verovatno u vezi sa izazovima prezimljavanja, ali da neke države ne slede ovaj obrazac.
„Naši rezultati u velikoj meri potkrepljuju ono što su regionalne studije primetile i potvrđuju da su regionalni obrasci oko ovih stresora zapravo rasprostranjeniji“, rekao je Insolia, sam pčelar.
„Ovi rezultati takođe informišu o akcijama koje bi pčelari mogli da preduzmu kako bi pomogli u zaobilaženju ovih stresora i zaštitili svoje kolonije, uključujući tretmane za varoa grinje, posebno u oblastima vremenske nestabilnosti. Pčelari bi takođe mogli da razmotre strategije da premeste svoje kolonije u područja sa visokom dostupnošću hrane ili daleko od obližnjih pesticida ili da obezbedi dodatnu hranu tokom određenih godišnjih doba ili meseci sa čestim ekstremnim vremenskim pojavama.“
Istraživači napominju da bi posedovanje podataka o praksi pčelarenja i gubitku kolonije u finoj rezoluciji omogućilo validaciju njihovih rezultata i nijansiraniji pogled na stresore medonosnih pčela.
„Bilo bi neverovatno korisno istražiti praksu pčelarenja na boljem nivou od državnog nivoa“, rekao je Ćalovi.
„U mnogim slučajevima, pčelarska udruženja i druge organizacije prikupljaju ove podatke, ali oni nisu dostupni istraživačima. Nadamo se da će naša studija pomoći da motivišemo detaljnije prikupljanje podataka, kao i napore da se ti podaci dele — uključujući i manje organizacije kao što su regionalne udruženja pčelara“.
Istraživački tim je takođe otkrio jaku vezu između gubitka kolonije i široke kategorije pčelarskih praksi koje su u istraživanju USDA-e zabeležene kao „drugo“, koje je sadržalo sve, od uništenja košnica do nestašice hrane do neuspeha matice. Oni su primetili da bi detaljnije prikupljanje ovih podataka i razbijanje ove sveobuhvatne varijable poboljšalo njihovu sposobnost da povežu određene stresore sa kolapsom kolonije.
„Klima koja se menja i ekstremni vremenski događaji visokog profila kao što je uragan Ian – koji je ugrozio oko 15% pčela u zemlji koje su mu se našle na putu, kao i njihovi izvori hrane – važni su podsetnici da hitno moramo bolje razumeti stresore koji su dovodeći do kolapsa pčelinjih kolonija i da se razviju strategije za njihovo ublažavanje“, rekla je Frančeska Kjaromonte, profesorka statistike i nosilac katedre Lloid i Dorothi Foehr Huck za statistiku za nauke o životu u Penn State i viši član istraživačkog tima.
„Naši rezultati naglašavaju ulogu parazitskih grinja, izloženost pesticidima, ekstremne vremenske prilike i prezimljavanje u propadanju pčelinjeg društva. Nadamo se da će oni pomoći u informisanju poboljšanih pčelarskih praksi i usmeravanju budućih napora za prikupljanje podataka koji nam omogućavaju da bolje razumemo problem“.
