Tokom ljudske istorije, tehnologije su se koristile da bi živote ljudi učinile bogatijim i udobnijim, ali su takođe doprinele globalnoj krizi koja ugrožava klimu, ekosisteme, pa čak i naš sopstveni opstanak.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine, Univerziteta Kanzas i Državnog univerziteta Oregon sugerisali su da bi najbolji način napredovanja industrijske civilizacije mogao da podrazumeva prihvatanje daljeg tehnološkog napretka, ali sa većom svešću o njihovim potencijalnim nedostacima.
U članku pod naslovom „Upozorenje naučnika o tehnologiji“, objavljenom nedavno u časopisu Journal of Cleaner Production, istraživači, uključujući Bila Tomlinsona, profesora informatike UCI, naglašavaju da će inovacije, posebno u oblasti čiste energije i veštačke inteligencije, doći sa rizicima, ali može biti najefikasniji način da se obezbedi održiva budućnost.
„Još od praistorije, tehnologije su stvorene da rešavaju probleme i koriste ljudima; razmislite o poboljšanjima koja su napravljena u poljoprivredi, proizvodnji i transportu“, rekao je Tomlinson. „Ali ovi razvoji su imali dvostruku prirodu. Dok se bave ljudskim potrebama za hranom, poljoprivreda je dovela do degradacije životne sredine, a naše fabrike i vozila izazvali su ogromno nakupljanje atmosferskog ugljen-dioksida, što uzrokuje klimatske promene.“
Koautor Andrev V. Torrance, ugledni profesor prava Paul E. Vilson na Univerzitetu u Kanzasu, rekao je: „Tehnologija se često nudi kao lijek za ekološke krize. Nije. Ipak, ona će igrati ključnu ulogu u bilo kakvo rešenje. Zato se uloga tehnologije mora shvatiti ozbiljno, rigorozno meriti, modelovati i razumeti — a zatim tumačiti u svetlu stanovništva i bogatstva.“
Dodao je: „Izuzetno sam optimista u pogledu korisne uloge koju bi tehnologija mogla da odigra u pomaganju čovečanstvu da pronađe svoju održivu nišu u biosferi, ali [takođe sam] potpuno trezan da su mogući drugi, manje nade rezultati.
Koncept upozorenja naučnika datira iz ranih 1990-ih, kada je Unija zabrinutih naučnika objavila pismo u kojem podstiče ljude da promene svoje navike u pogledu upravljanja Zemljom i njenim resursima „ako se želi izbeći ogromna ljudska beda i naš globalni dom na ovoj planeti da ne bude nepovratno osakaćen“.
Drugo upozorenje, 2017. godine, potpisalo je više od 15.000 naučnika iz različitih naučnih oblasti. Od tada je objavljeno na desetine dodatnih opomena, od kojih je preko 50 trenutno u pripremi.
„Upozorenja naučnika tkaju ubedljivu priču o čovečanstvu na raskrsnici, podstičući nas da priznamo krhkost naše biosfere i prihvatimo kolektivnu odgovornost za očuvanje naše budućnosti kroz ispravne, naučno zasnovane akcije“, rekao je koautor Vilijam Ripl, Oregon. Uvaženi profesor ekologije Državnog univerziteta, koji je vodio projekat za pisanje članka.
Upozorenje Journal of Cleaner Production navodi dve glavne metode za smanjenje, ublažavanje ili eliminisanje upotrebe fosilnih goriva. Prvi je infrastrukturna zamena, zamena elektrana na ugalj i prirodni gas obnovljivim resursima kao što su vetar i solarna energija, i napuštanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem u korist elektromotora. Ova promena bi takođe uključivala široko usvajanje električnih uređaja u domovima i zamenu gasnih peći i bojlera za toplotne pumpe.
Drugi metod da se čovečanstvo odvrati od sagorevanja fosilnih goriva usredsređuje se na koncept poznat kao „nedizajn“, namerno negiranje tehnologije i razmatranje alternativa koje se ne oslanjaju na ljudske izume koji štede rad.
„Ljudi su često otporni na promene, međutim, posebno u kontekstima u kojima su postali jako zavisni od određenih dobara i usluga“, rekao je Tomlinson. „Prihvatanje nedizajna će zahtevati od ljudi da budu vođeni novim kulturnim narativima koji se ne oslanjaju toliko na sisteme koji imaju jak uticaj.
Pored tehnologija čiste energije, autori upozorenja gledaju na veštačku inteligenciju kao na način da usmere ljudsku civilizaciju ka održivijem sutra. Oni pominju kako se veštačka inteligencija trenutno koristi za povezivanje staništa divljih životinja, praćenje emisije metana i optimizaciju lanaca snabdevanja.
Tomlinson i njegove kolege kažu da AI predstavlja daleko manje energetski intenzivne alternative napornim zadacima poput pisanja i ilustracije i da postaje vešt u pisanju kompjuterskog koda, što bi moglo da bude od koristi u upravljanju „kompleksnostima više od 8 milijardi ljudi koji žive na Zemlji“, prema listu.
Međutim, Tomlinson je primetio da veštačka inteligencija nije bez rizika, kao što je mogućnost beskonačne potrošnje energije, održavanje predrasuda u ljudskim društvima i AI sistemi koji postaju dovoljno nezavisni i moćni da predstavljaju stvarnu opasnost za čovečanstvo.
„Važno je da ljudi primenjuju nove tehnologije da zamene one koje su štetne po životnu sredinu“, rekao je on. „Ali moramo da ostanemo na oprezu zbog potencijalne buduće štete i da pokušamo da je ublažimo što je više moguće.
„U upozorenju naših naučnika, identifikujemo niz potencijalnih budućih rizika i od elektrifikacije i od veštačke inteligencije. Verujemo da su ovi ishodi znatno manje problematični od potencijalnih koristi ovih tehnologija od rešavanja hitnih ekoloških kriza sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava.“
