Prvi eksperimenti sa brašnom od glacijalnih stena sa Grenlanda pokazuju da ono može da uhvati značajne količine CO 2 i obezbedi širi spektar hranljivih materija od komercijalnih organskih đubriva, što rezultira poboljšanim rastom useva. Dugoročno, glacijalno brašno može biti od velikog značaja u zaustavljanju klimatskih promena. Istraživač koji stoji iza studija to naziva „obećavajućim, skalabilnim rešenjem“.
Mnogo sivog blata. Ledeni pokrivač Grenlanda polako drobi predeo na kome se nalazi u veoma fini prah, koji se naziva brašno od glacijalne stene.
Leži poput sivog blata u inače bujnom zelenom ili snežno belom grenlandskom pejzažu i na prvi pogled izgleda kao ništa posebno.
Međutim, dve nove studije pokazuju da je glacijalno brašno nešto posebno.
U studijama, istraživači su raširili fini prah na danskim poljima u južnom Jutlandu.
Rezultati pokazuju da se brašno glacijalne stene može koristiti za hvatanje velikih količina CO 2 kroz tehniku uklanjanja ugljenika poznatu kao pojačano trošenje stena.
Istovremeno, glacijalno brašno je moglo da poboljša prinose usjeva čak i kada standardno, organsko đubrivo nije imalo efekta.
„Naše studije pokazuju da brašno iz glacijalnih stena može biti značajan deo rešenja kada je u pitanju smanjenje nivoa CO 2 u atmosferi“, objašnjava istraživač Kristijana Dicen, koja je naučnik za zemljište na Institutu Globus na Univerzitetu u Kopenhagenu i jedan od istraživači koji stoje iza studija.
Istraživači su izračunali da biste mogli da uhvatite preko 27 miliona tona CO 2 , ako uzmete rezultate studije kao polaznu tačku i zamislite da istu količinu brašna glacijalnih stena rasporedite po svim poljoprivrednim površinama u Danskoj .
Ovaj iznos je uporediv sa ukupnom godišnjom emisijom CO 2 Danske.
Važno je napomenuti da ovo pretpostavlja slične uslove životne sredine, kao u studiji i vremenski okvir ovog usvajanja je još uvek neizvesan.
„To je jednostavno i skalabilno rešenje koje bi se moglo koristiti kako u Danskoj tako i širom sveta. Za razliku od drugih izvora silikatnih minerala za poboljšane vremenske uslove, brašnu glacijalnih stena nije potrebna nikakva prerada, a količina dostupna na Grenlandu je praktično neograničena“, Kristijana Dicen kaže, dodajući da se ne očekuje da će negativno uticati na okolinu Grenlanda, jer godišnja proizvodnja brašna glacijalnih stena uveliko nadmašuje količinu koju bi bilo moguće izdvojiti.
S druge strane, Grenlandu bi moglo dati ekonomsku priliku ako grenlandsko glacijalno brašno postane vredna roba.
Međutim, Christiana Dietzen naglašava da je neophodno pratiti koliko se CO 2 emituje transportom brašna glacijalnih stena sa Grenlanda u druge zemlje.
„Važno je uzeti u obzir ugljični otisak transporta materijala kako bismo bili sigurni da je upotreba brašna glacijalnih stijena zaista negativna na ugljenik i kako bi se izbjeglo njegovo korištenje na lokacijama gdje bi emisije iz transporta bile veće od unosa CO 2“, kaže ona.
Pored činjenice da brašno ledenih stena može da uhvati CO 2 , novi eksperimenti pokazuju da ono deluje i kao đubrivo. U poređenju sa organskim đubrivom, koje je obezbedilo dodatni kalijum, magnezijum i sumpor, brašno od glacijalnih stena je zapravo bolje funkcionisalo, verovatno zato što obezbeđuje širi spektar hranljivih materija za biljke
„Iznenađujuće je da nismo videli nikakav efekat organskog đubriva, što ukazuje da je zemljište na našem lokalitetu već bilo bogato hranljivim materijama. Međutim, primetili smo porast rasta na delu polja na kojima smo rasuli brašno od lednika. videli smo povećanje prinosa kukuruza za 24 odsto i povećanje krtola krompira za 19 odsto“, kaže Kristijana Dicen.
To je bila tek prva godina kada su istraživači mogli da vide da brašno glacijalnih stena ima uticaj na rast useva na poljima u južnom Jutlandu.
„Uslovi tla na ovom lokalitetu bili su pogodni za hvatanje CO 2 , a brašno od glacijalnih stena je takođe donekle doprinelo povećanju plodnosti zemljišta. S druge strane, uradili smo neke eksperimente u Gani, gde smo videli zaista impresivnu povećanje prinosa useva od 35% u proseku koji su do sada trajali četiri vegetacione sezone“, kaže ona. Ovo povećanje rasta biljaka takođe ima potencijal da sekvestrira dodatni CO 2 kao organski ugljenik u biljkama i zemljištu.
Istraživači i dalje rade na eksperimentima na poljima u Gani, ali do sada je Kristijanu Dicen iznenadila kolika je razlika kada se đubrenje brašnom od glacijalnih stena.
„Eksperimentalna polja u Gani bila su veoma siromašna hranljivim materijama, što je verovatno razlog zašto vidimo mnogo više odgovora nego u polju bogatom hranljivim materijama u Danskoj, jer će usevi u sredinama siromašnim hranljivim materijama imati mnogo više koristi od dodatih hranljivih materija“, kaže ona i dodaje:
„U sredinama kao što je Gana, sama korist od đubriva može biti dovoljan razlog za uvoz brašna glacijalnih stena sa Grenlanda.
Istraživači mogu unapred izračunati maksimalno potencijalno usvajanje CO 2 brašna glacijalnih stena na osnovu njegovog hemijskog sastava.
Ali kada su završili projekat posle tri godine, nisu videli pun efekat.
„Dostigli smo samo 8% potencijala brašna glacijalnog kamena da transformiše CO 2 za tri godine. Implikacija je da, iako je ovaj proces efikasan, to nije brzo rešenje, ali da bi mogle da potraju decenije da se ostvari svoj puni potencijal“, naglašava Kristijana Dicen. Međutim, ako se sada implementira, poboljšana otpornost na vremenske prilike može doprineti postizanju globalnih ciljeva postizanja neto-nula do 2050. godine.
„Planiramo nekoliko trogodišnjih ispitivanja u Danskoj, Gani i Australiji. Nadamo se da će u ovom vremenskom okviru početi prve komercijalne primene brašna od glacijalnih stena i na danskim poljoprivrednim poljima kako bi proces hvatanja CO 2 mogao da počne.“
Veoma mala veličina čestica brašna glacijalnih stena je prednost u odnosu na druge minerale koji se mogu koristiti za pojačano trošenje, pošto je često potrebno energetski intenzivno drobljenje da bi se stene razbile na dovoljno male čestice.
Kada se brašno od finih glacijalnih stena nanese na danska polja, ono može da uhvati CO 2 pretvarajući ga u bikarbonat (HCO 3 – ). Ovo hemijsko jedinjenje može na kraju završiti u okeanima, gde može ostati hiljadama godina, i zapravo može pomoći da okeani budu manje kiseli u korist životinja i biljaka.
