U podrugljivom slučaju fizike, Grenland – jedan od glavnih izvora otopljene vode koja preplavljuje Zemljine obale – zapravo raste brže od okeana koji se diže.
Uzdižuća stijena postepeno rađa novo zemljište u moru Grenlanda, uključujući mala ostrva i škrape, poput Uunartok Kekertak-a. U prevodu „ostrvo zagrevanja“, ovo novo kopno od 13 kilometara (8 milja) od istočne obale Grenlanda zvanično je priznato i dodato na mape Grenlanda 2005.
„Podizanje zemlje koje posmatramo na Grenlandu ovih godina ne može se objasniti samo prirodnim razvojem nakon ledenog doba“, objašnjava geodet Tehničkog univerziteta Danske (DTU) Shfakat Abbas Khan. „Grenland znatno više raste.
Grenland se postepeno diže od poslednjeg ledenog doba pre 12.000 godina, a njegov zaleđeni sloj vode polako curi u more. Ali podaci snimljeni sa 58 GPS stanica širom zemlje (GNET) otkrivaju da se ovo topljenje značajno ubrzava.
Geodet iz DTU-a Danjal Longfors Berg i njegove kolege otkrili su da se u otprilike poslednjoj deceniji stena Grenlanda podigla do 20 centimetara (7,9 inča), što je stopa od oko 2 metra (6,6 stopa) po veku.
„Sa našim podacima iz GNET-a, možemo precizno izolovati deo izdizanja zemljišta izazvanog trenutnim globalnim klimatskim promenama“, kaže Kan.
Dok glečeri oko periferije Grenlanda čine samo 4 procenta ledenog pokrivača ostrva, oni su odgovorni za skoro 15 procenata njegovog gubitka leda. Ispostavilo se da ovo ogromno smanjenje takođe značajno doprinosi podizanju kopnene mase.
Gubitak mase iz ovih spoljašnjih glečera uzrokuje čak i veći porast u nekim oblastima od gubitka glavnog grenlandskog ledenog pokrivača, zbog procesa koji se naziva elastični odskok.
Ovo je mesto gde se prethodno sabijena zemlja, sada oslobođena okolne težine, opušta u svoj prirodnije prošireni oblik poput zgnječenog jastuka koji se oslobađa da zauzme više zapremine.
Glečer Kangerlussuak na jugoistoku Grenlanda, koji se povukao 10 kilometara od 1900. godine, pomogao je u najvećem uzdizanju koje je tim izmerio, od 8 milimetara godišnje.
Dok su prethodne studije objašnjavale ovaj proces zbog gubitka glavnog ledenog pokrivača, periferni led do sada nije bio u potpunosti uzet u obzir. Bolje razumevanje izdizanja omogućiće istraživačima da naprave preciznije procene porasta mora.
„Ovo su prilično značajna izdizanja kopna koja sada možemo da demonstriramo. Oni ukazuju na to da se lokalne promene na Grenlandu dešavaju veoma brzo, utičući na život na Grenlandu“, objašnjava Berg.
Ovaj neobičan fenomen dodaje rastuću listu zapanjujućih, velikih fizičkih preoblikovanja našeg sveta usled klimatskih promena. Prethodni primeri uključuju skupljanje celog sloja naše atmosfere do pomeranja Zemljine ose.
Mi bukvalno preoblikujemo Zemlju.
