Klimatske promene dovele su do toga da ledeni pokrivač Grenlanda izgubi 20 odsto više leda nego što se ranije mislilo, prema istraživanju objavljenom u sredu koje je koristilo satelitske snimke za praćenje povlačenja glečera u poslednje četiri decenije.
Prethodne studije su otkrile da je oko 5.000 gigatona leda izgubljeno sa površine ledenog pokrivača Grenlanda u poslednje dve decenije, što je glavni doprinos rastućem nivou mora.
U novoj studiji, istraživači u Sjedinjenim Državama sastavili su skoro 240.000 satelitskih snimaka krajnjih pozicija glečera – gde se glečeri susreću sa okeanom – od 1985. do 2022. godine.
„Skoro svaki glečer na Grenlandu se proredio ili povukao u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je za AFP glavni autor Čed Grin, glaciolog iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon.
„Zaista nema izuzetaka, a ovo se dešava svuda, odjednom.
Otkrili su da je više od 1000 gigatona (1 gigatona je ekvivalentno 1 milijardi tona), ili 20 procenata, leda oko ivica Grenlanda izgubljeno u protekle četiri decenije i da nije uzeto u obzir.
„Ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je znatno više leda u poslednjih nekoliko decenija nego što se ranije mislilo“, rekli su istraživači u časopisu Priroda.
Pošto je led na ivicama ostrva već u vodi, autori su naglasili da bi to imalo „minimalni“ direktan uticaj na porast nivoa mora.
Ali to bi moglo da najavi dalje opšte topljenje leda, omogućavajući glečerima da lakše klize ka moru.
Istraživači su otkrili da su glečeri Grenlanda koji su najpodložniji sezonskim promenama – koji se šire zimi i povlače leti – takođe oni koji su najosetljiviji na uticaj globalnog zagrevanja i da su doživeli najznačajnije povlačenje od 1985.
Procenjuje se da je topljenje ogromnog ledenog pokrivača Grenlanda — drugog po veličini na svetu posle Antarktika — doprinelo više od 20 odsto uočenom porastu nivoa mora od 2002.
Povećanje nivoa mora preti da pojača poplave u priobalnim i ostrvskim zajednicama koje su dom stotinama miliona ljudi, i na kraju bi moglo da potopi čitave ostrvske države i gradove na obali mora.
Prošla godina je bila najtoplija zabeležena, a temperature okeana su bile „uporno i neobično visoke“, kaže Kopernik, evropski klimatski monitor.
Arktik, koji se zagrijava otprilike četiri puta brže od ostatka planete, doživio je svoje najtoplije ljeto 2023. godine, rezultat ubrzanih klimatskih promjena uzrokovanih ljudskim djelovanjem.
Zagrevanje atmosfere može dovesti do topljenja površine glečera i curenja na dno ledenog pokrivača, što olakšava gubitak više leda.
„To je kao da stavite vodu između gume i puta, a led počinje da klizi pravo u okean“, rekao je Grin.
Topliji okeani, koji su apsorbovali oko 90 odsto viška toplote izazvane zagađenjem čovečanstva ugljenikom, povezani su sa topljenjem ključnih ledenih polica koje štite ogromne ledene pokrivače Grenlanda i Antarktika.
Istraživači su takođe izrazili zabrinutost zbog drugog potencijalnog uticaja: poremećaja dubokovodnih struja koje su ključni pokretači globalnih vremenskih obrazaca.
Rekli su da bi ova poplava dodatne slatke vode koja se topila u okean mogla da utiče na atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC), ogroman sistem koji reguliše globalni prenos toplote iz tropskih krajeva u severnu hemisferu.
Konzorcijum međunarodnih naučnika prošle godine je upozorio da su promene AMOC-a i otapanje ledenih pokrivača među dvadesetak klimatskih prelomnih tačaka koje čovečanstvu predstavljaju pretnju „bez presedana“.
