Nova analiza uzoraka prikupljenih ispod ledenog pokrivača Grenlanda otkriva da je arktičko ostrvo bilo mnogo zelenije još pre 416.000 godina. Nalazi poništavaju prethodne stavove da je kontinentalni glečer Grenlanda, koji pokriva oko 80 odsto kopnene mase od 836.3000 kvadratnih milja, opstao u poslednja dva i po miliona godina.
„Otkrivamo da je ledeni pokrivač mnogo osetljiviji na klimatske promene nego što smo ranije mislili“, kaže geonaučnik sa Državnog univerziteta Juta Tami Ritenur. „Ovo je predosećajni poziv za buđenje.“
Rittenour, sa kolegama sa Univerziteta u Vermontu i četrnaest drugih institucija, izvještava o nalazima u izdanju časopisa Science od 20. jula 2023.
Zeleniji Grenland znači da ledeni pokrivač ostrva koji se može videti – na nekim mestima debeo skoro dve milje – nije tako stabilan kao što se čini.
„Uvek smo pretpostavljali da je ledeni pokrivač ostao približno isti skoro 2,5 miliona godina“, kaže Ritenur, profesor na Odseku za geonauke USU. „Ali naša istraga pokazuje da se dovoljno otopio da omogući rast mahovine, žbunja i zujanja insekata tokom međuglacijalnog perioda nazvanog Marine Isotop Stage 11, između 424.000 i 374.000 godina.
Otapanje je izazvalo porast nivoa mora od najmanje pet stopa širom sveta, kaže ona. „Neki od naših scenarija modela sugerišu nivoe mora do 20 stopa više nego danas.“
„Bio je to neobično dug period zagrevanja sa umereno povišenim nivoima ugljen-dioksida — CO 2 — u atmosferi“, kaže Ritenur. „Ono što je alarmantno u vezi sa ovim nalazom je da su današnji nivoi CO 2 1,5 puta veći.“
Čak i kada bi ljudi naglo prekinuli aktivnosti koje doprinose emisiji gasova staklene bašte, kaže ona, „i dalje bismo imali naduvane nivoe CO 2 u stotinama, možda čak i hiljadama godina koje dolaze“.
To je neprijatna spoznaja, kaže ona, sa trenutnim tempom kojim se ledeni pokrivač Grenlanda otapa.
„A to ne uzima u obzir Antarktik i druga glacijalna područja“, kaže Ritenur. „Deglacijacija ima implikacije za ceo svet i posebno je otrežnjujuća za naše priobalne megagradove, gde živi veliki deo svetske populacije.
Analiza tima je nastavak istraživanja započetog pre nekoliko godina, kada su naučnici naišli na uzorke prikupljene iz izuzetnog vojnog projekta iz doba hladnog rata.
„Godine 1960. američka vojska je pokrenula strogo tajni napor pod nazivom Projekat Icevorm na severozapadu Grenlanda da izgradi mrežu mobilnih nuklearnih lansirnih mesta ispod ledenog pokrivača“, kaže Ritenur. „Kao deo tog projekta, takođe su pozvali naučnike i inženjere da sprovode eksperimente u veoma popularnom projektu „pokrovnice“, poznatom kao Camp Centuri, kako bi proučili izvodljivost rada i izvođenja vojnih misija pod ledom i u ekstremno hladnim uslovima.
Ometani brutalnim mećavama i nestabilnim uslovima leda, pećinski podzemni bunker i tuneli Projekta Icevorm napušteni su 1966. Ali uzorci sedimenta prikupljeni na dnu više od 4.000 stopa dugog ledenog jezgra izvađenog sa lokacije dali su iznenađujuće geološke informacije iz prošlosti Greenlanda.
Uzorci smrznute zemlje iz baze ledenog jezgra Camp Centuri decenijama su zaboravljeni u zamrzivaču, donedavno ponovo otkriveni.
„Imamo vrlo malo uzoraka ispod ledenog pokrivača Grenlanda, jer većina misija bušenja prestaje kada stignu do podnožja leda“, kaže Ritenur. „Ovi ponovo otkriveni sedimenti Camp Centuri-a predstavljaju jedinstvenu, neiskvarenu vremensku kapsulu prošlih uslova.
Dok je smrznuta zemlja ležala u zamrzivaču više od 60 godina, naučna tehnologija je napredovala. Ritenur, koji je direktor Laboratorije za luminiscenciju USU, pozvan je da pomogne u datiranju sedimenta.
„Pošto su uzorci ostali zamrznuti i uglavnom netaknuti, mogla sam da koristim luminiscenciju da odredim kada su poslednji put bili izloženi sunčevoj svetlosti“, kaže ona. „Da su istraživači ispitivali sedimente u prošlosti, ne bismo mogli da izvršimo nijednu od analiza koje smo uradili za ovaj rad.
Ritenur kaže da današnje istraživačke tehnologije omogućavaju istraživačima da sakupe dobar zapis o tome šta se dogodilo na Grenlandu i drugim delovima sveta.
„Ove nekada izgubljene, hladnoratovske relikvije iz tajne nuklearne vojne baze uklesane u ledu, nastavljaju da pričaju svoje tajne i upozoravaju nas na osetljivost Zemljine klime“, kaže ona. „Ako možemo da izgubimo krajnji severozapadni deo ledenog pokrivača Grenlanda u prirodnim uslovima, onda koračamo opasnim vodama s obzirom na trenutne povišene uslove staklene bašte.“
