Graciozno se uzdižući iznad vreve žaba dok sunce zalazi, pelikan leti iznad jezera Karla, jednog od najvećih kopnenih vodenih površina u Grčkoj.
Isušeno 1962. za borbu protiv malarije i ponovo obnovljeno iz doline u močvarno područje 2018. da bi se otklonila suša, jezero je sada trostruko u odnosu na normalnu veličinu nakon smrtonosnih poplava prošle godine.
Kako se nositi sa posledicama katastrofe preraslo je u debatu o budućnosti poljoprivrede u regionu Tesalije u celini.
Farmeri u okolini Karle — mnogi potomci ljudi iz jezera koji su prešli na zemlju samo dve generacije ranije — videli su da su njihova imanja i stada desetkovana prošlogodišnjim poplavama.
„Ovde je stajalo veliko polje“, rekao je Janis Ciantos, sin ribara i jedan od retkih ljudi u selu Kanalija na jezeru koji još uvek poseduju čamac.
„Ovde smo se vozili traktorima da skupljamo bademe“, rekao je 57-godišnjak, upravljajući svojim čamcem pored polupotopljenih obora za životinje i gajeva. „Sada je pod vodom.“
Sa njim se vozi njegov prijatelj Apostolos Polimeru, 32-godišnji farmer ovaca.
„Ovo je nekada bio pašnjak za četiri do pet hiljada goveda“, priseća se on.
U septembru je oluja Danijel, mediteranski ciklon neviđenog intenziteta, za samo nekoliko sati izbacila višemesečnu kišu na Tesaliju, najplodniju ravnicu u Grčkoj.
Potop, u kojem je poginulo 17 ljudi, uništio je puteve i mostove i utopio desetine hiljada domaćih životinja.
Danijela, koji je stigao za petama velikog talasa požara, samo nekoliko nedelja kasnije usledila je Oluja Elijas.
U kombinaciji, one su izazvale ono što je premijer Kirijakos Micotakis kasnije nazvao „najgorim poplavama“ u istoriji Grčke.
Polimeruove ovce su još uvek traumatizovane jer su se prošle godine umalo udavile, a to što su bile zatvorene u torovima šest meseci izazvalo ih je dodatni stres.
„Razvijaju deformitete na plućima i jetri. Da smo znali gde će ovo završiti, bilo bi bolje da ih pustimo da se udave“, rekao je on.
Selo Sotirio pored jezera, nekada omeđeno poljima kukuruza i pamuka, sada leži na ivici močvare.
Tamnozelena voda koja zuji od insekata prekriva polja. Čak i tamo gde se poplava povukla, ostali su samo mulj i uvele stabljike.
Angelos Jamalis, farmer treće generacije, rekao je da je njegova porodica izgubila 50 hektara (120 hektara) pamuka, 30 hektara pšenice i 15 hektara stabala pistacija.
„Bila je to potpuna katastrofa… Čak i nakon što se voda povuče, ne znamo da li će polja biti produktivna“, rekao je 25-godišnjak AFP-u pored močvare.
„Celu našu budućnost bazirali smo na ovoj oblasti, na ovim usevima“, rekao je Jamalis i dodao da će novim stablima biti potrebno najmanje sedam godina da donesu plod.
Grčke vlasti nisu dale vremenski okvir za oporavak i postoje oprečna mišljenja o tome kako dalje.
Vlasti u Tesaliji favorizuju kopanje velikog kanala koji bi omogućio da voda otiče u Egejsko more.
Ali holandska kompanija za upravljanje vodama koja savetuje grčku vladu zagovara drugačiji pristup, koji ima za cilj ne samo zaustavljanje poplava već i sprečavanje budućih suša.
Kompanija HVA International predlaže izgradnju desetina malih brana koje bi sadržavale kišnicu u planinama.
Tesalija takođe treba da ponovo razmisli o svom oslanjanju na pamuk, rekao je za AFP Miltiadis Gkouzoris, izvršni direktor kompanije sa sedištem u Amsterdamu.
Region treba da se odvoji od proizvodnje pamuka dok još ima vremena da se sačuva ono što je preostalo od podzemnih rezervi vode, rekao je on.
„Ako nastavimo da crpimo vodu iz 30.000 bušotina koje se nalaze u tom području… onda će vodonosnik biti iscrpljen do takvog nivoa da će morska voda moći da uđe“, rekao je on u intervjuu za Zoom.
„Nećete moći ništa da navodnjavate.
Grčka je glavni proizvođač pamuka u Evropskoj uniji, sa 80 odsto proizvodnje.
Preostalih 20 odsto otpada na Španiju.
I iako pamuk predstavlja manje od 0,2 odsto vrednosti evropske poljoprivredne proizvodnje, on ima „snažan regionalni značaj“, kaže EU.
Gkouzouris je uzvratio da uzgoj pamuka „sam po sebi nije isplativ i to svi znaju“.
Računamo da ćemo, ako se to nastavi ritmom koji imamo danas, za 15 godina imati nepovratnu situaciju“, rekao je on.
Guverner Tesalije Dimitris Kuretas odlučno je protiv odbacivanja pamuka, koji je i dalje unosna industrija za lokalno stanovništvo.
„Biće rata“, upozorio je prošlog meseca na Fejsbuku.
Kuretas, profesor biohemije školovan na Harvardu, izabran za guvernera u oktobru, tvrdi da pamuk donosi 210 miliona evra (227 miliona dolara) prihoda za 15.000 porodica u Tesaliji i da je ključni izvoz za Grčku.
Dodatnih 65 miliona evra dolazi u vidu subvencija EU, napisao je on.
„Ne možete zameniti pamuk iz dana u dan“, rekao je Jamalis, farmer pamuka u Sotiriju.
Mnogo novca je uloženo… Većina farmera je protiv ovoga“, nastavio je on. „I nije kao da voće i mahunarke zahtevaju manje vode.“
Vrativši se na jezero, Polimeru je rekao da će u naredna tri meseca doneti neke teške odluke o svojoj budućnosti u ovčarstvu.
„Ne želim da moja porodica trpi deprivaciju. Želim da radim negde gde mi daje novac, a ne tugu“, rekao je on.
