Arheolozi su opisali ono što bi moglo biti najstariji primeri građevinskih planova u istoriji čovečanstva, isklesanih u drevno kamenje u Jordanu i Saudijskoj Arabiji pre između 7.000 i 8.000 godina.
Ugravirani geometrijski obrasci su upareni sa susednim pustinjskim megastrukturama izgrađenim mnogo pre piramida u Gizi, što je navelo međunarodni tim istraživača da zaključi da predstavljaju neku vrstu ranog plana koji vodi njihovo stvaranje.
Iz pogleda na avion ili satelit koji prolazi, ogromne, drevne kamene konstrukcije formiraju uočljive oblike koji koriste delove prirodnog pejzaža. Oni u obliku strela poznati su kao „zmajevi“, a arheolozi sumnjaju da predstavljaju masivne lovačke zamke, dizajnirane da odvode divlja krda u ograđene prostore ili čak sa litica.
Zahvaljujući nedavnoj analizi drevnih kamenih gravura, sada imamo jasnije razumevanje procesa dizajna iza ovih zmajeva.
„Ekstremna preciznost ovih gravura je izuzetna, predstavljajući gigantske susedne neolitske kamene strukture, čiji je ceo dizajn nemoguće shvatiti a da ga ne vidite iz vazduha ili ako niste njihov arhitekta (ili korisnik, ili graditelj)“, piše Remi Krasard – arheolog u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS) – i njegove kolege u Saudijskoj Arabiji i Jordanu.
„Oni otkrivaju široko potcenjeno mentalno ovladavanje percepcijom prostora, do sada nikada primećeno na ovom nivou tačnosti u tako ranom kontekstu.“
Planovi pronađeni u Saudijskoj Arabiji 2015. pokrivaju kamenu ploču dužine nešto manje od 4 metra i verovatno su isklesani ručnim šiljama pre otprilike 8.000 godina. Oni prikazuju par obližnjih pustinjskih zmajeva razdvojenih za 3,5 kilometra (2,2 milje).
Gravure pronađene u Jordanu, u međuvremenu, uklesane su u blok krečnjaka dug 80 centimetara pre otprilike 7.000 godina. Ove gravure prikazuju zmaja sličnog oblika kao osam pustinjskih zmajeva pronađenih u obližnjem regionu.
Uprkos njihovoj ogromnoj veličini, pustinjski zmajevi su postali poznati savremenim akademicima tek 1920-ih kada su ih piloti britanskih vazduhoplovnih snaga ugledali dok su leteli iznad. Od tada ih je izbrojano preko 6.000, koji se nalaze na Bliskom istoku i delovima Centralne Azije.
Ove ogromne megastrukture su skoro duplo starije od velikih piramida u Gizi, a ipak su dobile samo delić pažnje. Kamene šeme su otkrivene 2015. godine, a naučnici su ih tek sada pravilno analizirali.
„Do nedavno“, pišu istraživači, „skoro nijedna detaljna istraživanja nisu sprovedena da bismo poboljšali naše razumevanje njihove funkcije… ili zašto su bili toliko rasprostranjeni u mnogim regionima, od Arabije do Uzbekistana“.
Nažalost, sa tako ograničenim istraživanjima njihova uloga u drevnom društvu je još uvek nejasna, iako postoji jaka vodeća hipoteza koja sugeriše da su pustinjski zmajevi dizajnirani da hvataju ili ubijaju divlje životinje koristeći strategije masovnog lova.
Najstariji je izgrađen pre najmanje 9.000 godina. Tada je Arapsko poluostrvo bilo mnogo vlažnije i zelenije nego danas. Mnogi ‘pustinjski’ zmajevi stajali su na onome što je nekada bilo travnjak, korisna osnova za okupljanje stada na ispaši.
Sofisticirane megastrukture takođe imaju tendenciju da formiraju kanale koji vode do jama, litica ili torova.
Pronalaženje ugraviranih planova za pustinjske zmajeve, koji su najranije mega-strukture izgrađene od kamena, slično je pronalaženju nacrta za piramide.
Planovi iz Jordana su izuzetno precizni i jasni za uvid. Nacrtani su u razmeri, osim udubljenja na krajevima zmajeva, koji su preuveličani u veličini. Povećanje jama moglo bi ih olakšati za posmatranje, ili su možda bile uvećane da bi se naglasila njihova važna uloga u lovnim operacijama.
„Uporedivi planovi, barem zamišljeni da budu u obimu, mogu se naći tek mnogo kasnije tokom trećeg i drugog milenijuma pre nove ere u Mesopotamiji“, pišu Krasard i njegove kolege.
Štaviše, ovi primeri ranih mapa nisu ni približno tačni kao gravure zmajeva pronađene u Saudijskoj Arabiji i Jordanu.
Čak bi i današnji najbolji topograf bio „teško pritisnut da napravi skicu zmaja geometrijski pouzdanu kao gravure“ bez savremenih alata za mapiranje, sugerišu istraživači.
„Zbog toga bi izgledalo da su lovci koji prave zmajeve znali da koriste tehniku geodezije, nama još nepoznatu, koja uključuje pojmove merenja, pa čak i izračunavanja.
Ima još više misterija iza pustinjskih zmajeva nego što smo mislili.
Studija je objavljena u PLOS ONE.
