Ekonomisti sa Univerziteta Ludvig Makimilian u Minhenu (LMU) sproveli su istraživanje o društvenim uticajima na menstrualnu higijenu radnica u Bangladešu. Silvia F. Castro i Clarissa Mang sa LMU-Odeljenja za ekonomiju analizirale su kako stigma utiče na praksu menstrualnog zdravlja žena. Njihov rad „Prekidanje tišine—Grupne diskusije i usvajanje tehnologija za menstrualno zdravlje“ objavljen je u Journal of Development Economics, gotovo istovremeno sa ovogodišnjim Danom menstrualne higijene.
Stigma oko menstruacije prisutna je širom sveta, ali posebno ograničava pristup menstrualnim proizvodima u mnogim delovima azijskog potkontinenta, uključujući Bangladeš. Istraživanja pokazuju da većina žena u sredinama sa niskim primanjima koristi prenamenjene tkanine za upravljanje menstruacijom, što može dovesti do zdravstvenih problema zbog nehigijenskih uslova pranja i sušenja.
Istraživači su postavili hipotezu da otvorene rasprave o menstruaciji mogu smanjiti tabu, promeniti percepciju žena o zdravlju menstruacije i uticati na njihovo ponašanje u vezi sa menstrualnim proizvodima. Studija je obuhvatila radnice u fabrici odeće u Bangladešu koje su učestvovale u jednosatnim grupnim diskusijama sa 15 do 20 vršnjakinja.
Rezultati su pokazali da su žene koje su učestvovale u diskusijama bile spremne da plate 25% više za menstrualne uloške, što je značajan pomak u njihovoj validaciji ovih proizvoda. Posebno jak efekat zabeležen je kod žena koje su se oslanjale na svoje muževe za kupovinu uložaka. Takođe, grupa za diskusiju imala je 14% veće šanse da preuzme novi antibakterijski donji veš za višekratnu upotrebu, koji je bio besplatan, u poređenju sa 71% u kontrolnoj grupi.
Studija je pokazala da su pitanja vezana za stigmu značajan faktor koji sprečava žene da kupuju sanitarne proizvode koje žele. Normalizacija teme menstruacije kroz otvorene razgovore dala je ženama više samopouzdanja da pristupe boljim menstrualnim proizvodima. Ovo istraživanje pruža uvid u to kako društvene barijere mogu biti prevaziđene jednostavnim razgovorom, što može imati dalekosežne pozitivne efekte na zdravlje i dobrobit žena, a samim tim i na ekonomsku produktivnost.
Sa stanovišta ekonomiste, menstrualno zdravlje utiče na polovinu svetske radne snage svakog meseca. Stoga, poboljšanje pristupa i korišćenja odgovarajućih menstrualnih proizvoda može značajno doprineti ekonomskom razvoju i kvalitetu života žena u sredinama sa niskim primanjima.
