Gojaznost i starija starost su značajni prediktori težine opstruktivne apneje u snu (OSA) kod dece, otkrili su istraživači iz UT Southwestern Medical Center i Children’s Health.
Studija, objavljena u Laringoscope Investigative Otolaringologi, doprinosi rastućoj svesti o ulozi gojaznosti u pedijatrijskoj OSA i njenim povezanim efektima na kognitivne deficite, narušene akademske rezultate, probleme u ponašanju i prekomernu pospanost tokom dana, kao i njen dugoročni uticaj na kardiovaskularno zdravlje.
OSA je poremećaj sna koji karakteriše ponavljajuća opstrukcija gornjih disajnih puteva koja remeti ventilaciju i san. Dijagnostikuje se korišćenjem polisomnografije tokom cele noći, koja beleži moždane talase, nivo kiseonika u krvi i brzinu srca i disanja tokom spavanja.
Tradicionalni tretman za pedijatrijske pacijente je adenotonzilektomija – hirurško uklanjanje adenoida i krajnika – iako će neka deca nastaviti da imaju ono što se zove rezidualna OSA nakon operacije.
„OSA se obično smatra stanjem koje pogađa odrasle“, rekla je Romaine F. Johnson, MD, M.P.H., profesorica otorinolaringologije—hirurgije glave i vrata na UT Southvestern i pedijatrijski otorinolaringolog u Children’s Health, koji je vodio studiju.
„Ali sa rastućim stopama gojaznosti u detinjstvu, vidimo sve veći broj pedijatrijskih pacijenata sa OSA. Naša studija sugeriše da su viši nivoi gojaznosti i starenje ključni faktori koji doprinose ovom problemu i da napori na rešavanju gojaznosti dece mogu imati pozitivan uticaj na poboljšanje kvaliteta sna i smanjenje štetnih efekata OSA i rezidualne OSA.“
Tim dr Džonsona je u početku nastojao da bolje razume odnos između socioekonomskog statusa (SES) i pedijatrijske OSA tako što je proučavao medicinske kartone 249 dece uzrasta od 18 godina ili mlađe koja su bila podvrgnuta polisomnogramu i adenotonzilektomiji u Dečjem zdravlju tokom jednogodišnjeg perioda.
Istraživači su koristili metriku nazvanu indeks deprivacije područja (ADI) – koja definiše nedostatke na nivou susedstva kroz 17 društvenih determinanti, kao što su obrazovanje, zapošljavanje i mere siromaštva – da bi ispitali efekat SES-a na pedijatrijsku OSA.
„Otkrili smo da deprivacija na nivou susedstva, merena ADI rangiranjem, nije bila prediktor težine OSA ili rezidualne OSA posle operacije“, primetio je dr Džonson. „Međutim, otkrili smo da je teška OSA povezana sa gojaznošću i da je rezidualna OSA povezana sa starijim, a adolescenti su najčešće pogođeni.“
Iako istraživanje nije pokazalo direktnu vezu između SES-a i ozbiljnosti OSA, dr Džonson je rekao da je potrebno dalje istraživanje odnosa.
„Razumevanje načina na koji se socioekonomski status ukršta sa pedijatrijskom OSA je ključno, jer društvene mane mogu dalje uticati na posledice lošeg kvaliteta sna“, dodao je dr Džonson, koji je i direktor kvaliteta i bezbednosti za Odeljenje za otorinolaringologiju u UTSV. „Deca koja dožive oba mogu biti u većem riziku i zahtevaju ciljane intervencije.“
