Na početku svoje istorije, Zemlja je bila surovo i neprijateljsko mesto, gde se život tek probijao kroz hemijsku supstancu dostupnu u to doba. Pitanje o tome šta je to prvo pokrenulo život na planeti i kada se to tačno dogodilo, intrigira ljudski um od postanka vremena.
Nedavna studija je pružila odgovore na ova pitanja, otkrivajući da je poslednji univerzalni zajednički predak (LUCA), prvi organizam od kojeg potiče sav život na Zemlji danas, nastao pre neverovatnih 4,2 milijarde godina. To je bilo relativno brzo nakon formiranja planete pre 4,5 milijardi godina.
U to vreme, Zemlja je bila potpuno drugačija, sa atmosferom koju bismo smatrali ekstremno toksičnom danas. Kiseonik, neophodan za većinu živih bića danas, nije bio prisutan u velikim količinama sve do pre otprilike 3 milijarde godina. Ipak, život je bio prisutan i pre toga, kao što potvrđuju fosili mikroorganizama stari čak 3,48 milijardi godina.
Tim naučnika predvođen Edmundom Mudijem je istraživao genetske zapise i fosile kako bi otkrili više o LUCA-i i njenom preživljavanju u izazovnim uslovima rane Zemlje. Korišćenjem molekularnog sata, procenjivali su vreme odvajanja organizama od zajedničkog pretka, pružajući uvid u evoluciju života na planeti.
Njihova studija je otkrila da je LUCA verovatno bio sličan prokarioti, jednoćelijskom organizmu bez jezgra, koji nije zahtevao kiseonik za svoje metaboličke procese. Takođe su uočili tragove ranih imunoloških sistema, sugerirajući da je LUCA već tada bila u sukobu sa virusima.
Ovi nalazi ukazuju na to da je razvoj kompletnog ekosistema na ranoj Zemlji bio brz proces, otvarajući mogućnost da slični uslovi podrže život i negde drugde u Univerzumu. Ovi rezultati, objavljeni u časopisu Nature Ecology & Evolution, integrišu podatke iz različitih disciplina kako bi osvetlili ranu istoriju života na našoj planeti.