Prema preliminarnim podacima, prethodne nedelje su oboreni svetski dnevni temperaturni rekordi.
Alati za modeliranje koji su proizveli ove procene mogu pružiti rano upozorenje o ekstremnim toplotnim događajima, čak i ako nisu tako precizni kao mesečni i godišnji izveštaji vodećih agencija, kažu stručnjaci.
Univerzitet u Mejnu je uspostavio onlajn alat pod nazivom Climate Reanalizer, koji pokazuje krive prosečne globalne temperature za svaki dan od 1979. godine.
U ponedeljak, 3. jula, ova kriva je dostigla maksimum od 17,01 stepeni Celzijusa (62,62 stepena Farenhajta). Taj rekord je nadmašen u utorak sa 17,18C (62,92F), i ponovo u četvrtak sa 17,23C (63,01F).
Evropska služba za klimatske promene Kopernikus, koja ima sličan alat, kasnije je potvrdila rekorde od ponedeljka, pa utorka, ali sa malo drugačijim ciframa – 16,88C (62,38F) i 17,03 (62,65F), respektivno.
Procene se proizvode kombinacijom stvarnih merenja temperature – sa zemaljskih stanica, satelita i još mnogo toga – sa kompjuterskim modeliranjem.
Ova dva alata su konceptualno slična, ali se razlikuju po svojim tačnim izvorima i metodama, što dovodi do neznatno različitih rezultata.
Univerzitet u Mejnu se za predviđanje oslanja na izlazne podatke javnog modela koje je proizvela Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA).
NOAA je, sa svoje strane, rekla da iako beleži rekordne tople površinske temperature na mnogim lokacijama širom sveta, ne može da „potvrdi metodologiju ili zaključak analize Univerziteta u Mejnu“.
NOAA umesto toga garantuje za sopstvene mesečne i godišnje izveštaje o temperaturi.
Činjenica da se oba rezultata slažu je ohrabrujuća, rekao je za AFP Zeke Hausfather, klimatolog sa Berkelei Earth.
Šira zajednica smatra evropski alat „vrlo najsavremenijim“, dodao je on.
„Ovo su procene, nezvanični zapisi“, rekao je za AFP klimatolog sa Univerziteta Mejn Šon Birkel, koji je razvio Climate Reanalizer.
„Najveći akcenat treba staviti na godišnji i mesečni vremenski okvir“, dodao je on, pri čemu su ovi izveštaji podložni većim proverama i verifikacijama nego što je to moguće za dnevne evidencije koje se oslanjaju na informacije skoro u realnom vremenu.
Kopernik je u četvrtak zasebno objavio svoju analizu za prošli mesec, najavljujući da je to bio najtopliji jun zabeležen. Sličan mesečni izveštaj NOAA očekuje se sledeće nedelje.
Ovi izveštaji se zasnivaju „isključivo na posmatranjima“ sa kopna i mora i prikupljaju daleko više tačaka podataka, objasnio je Hausfater.
Generalno, stručnjaci za klimu radije se fokusiraju na dugoročne trendove i promene, kako bi eliminisali varijacije koje su jednostavno povezane sa vremenom.
Štaviše, koncept globalne prosečne temperature je pomalo apstraktan i nije nužno toliko značajan za širu javnost.
„Niko ne živi u globalnom proseku“, rekao je Hausfater.
Uprkos ovim ograničenjima, vrednost dnevnih zapisa je „možemo početi da identifikujemo ekstremne događaje“, koji bi mogli imati klimatski značaj, rekao je Birkel.
Iako je temperatura u dnevnoj vremenskoj skali vremenska prognoza, a ne klima, dodavanje podataka za 40 godina daje važan klimatski kontekst, kaže on.
„Ovi privremeni zapisi pružaju još jedan dokaz o promeni globalnog klimatskog obrasca usled klimatskih promena i evoluirajuće epizode El Nino“, rekao je Omar Badur, šef za praćenje klime u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.
„Mislim da je ovo znak da idemo u veoma vruć period. Jun je bio najtopliji jun zabeležen sa prilično velikom razlikom“, rekao je Hausfater. „U ovom trenutku, sve je verovatnije da će 2023. u celini biti najtoplija godina od kada su počeli da se registruju sredinom 1800-ih.“
