Globalni napori da se smanje stope zaraznih bolesti moraju imati veći fokus na stariju decu i adolescente nakon promene tereta bolesti na ovu demografiju, prema novoj studiji.
Istraživanje, koje su predvodili Mardokov dečji istraživački institut i Institut za merenje i procenu zdravlja, pokazalo je da je kontrola zaraznih bolesti uglavnom bila fokusirana na decu mlađu od pet godina, sa malo pažnje na mlade između pet i 24 godine.
Objavljena u The Lancet, studija je pokazala da tri miliona dece i adolescenata umre od zaraznih bolesti svake godine, što je ekvivalentno jednoj smrti svakih 10 sekundi. Proučavao je podatke u 204 zemlje između 1990. i 2019. od rođenja do 24 godine.
Dijareja, upala pluća i malarija čine dve trećine zaraznih bolesti i smrti među decom i adolescentima. HIV i tuberkuloza su bili vodeći uzroci među starijim adolescentima.
Promena opterećenja zaraznim bolestima sa male dece na stariju decu i adolescente u velikoj meri je bila vođena značajnim naporima u kontroli infekcija usmerenim na decu mlađu od pet godina u zemljama sa niskim prihodima i sporijim napretkom u starijim starosnim grupama. Godine 1990. 85 procenata tereta zaraznih bolesti bilo je među decom mlađom od pet godina, međutim do 2019. ovo se smanjilo na 75 procenata.
Više od polovine smrtnih slučajeva među decom i adolescentima u zemljama sa niskim i srednjim prihodima uzrokovano je zaraznim bolestima, u poređenju sa 6 procenata u zemljama sa visokim dohotkom. Najveći teret bolesti nosili su Indija, Nigerija i Pakistan.
U Australiji, zarazne bolesti koje izazivaju najveći teret od rođenja do 24 godine su infekcije gornjih disajnih puteva, kao što su sinusitis i tonzilitis, i zarazna stanja kože poput šindre i celulitisa. Vodeći uzroci opterećenja bolestima u zemljama sa visokim dohotkom povezani su sa uslovima koji su doveli do invaliditeta, naglašavajući potrebu da se gleda dalje od samo stope smrtnosti kako bi se više fokusirali na uticaj bolesti na život osobe.
Dr Džesika Ker iz Murdoka za decu rekla je da se fokus politike mora proširiti na stariju decu i adolescente i preduzeti više akcija za sprečavanje tuberkuloze i HIV-a.
„Većina smrtnih slučajeva od zaraznih bolesti je kod dece mlađe od pet godina, tako da iako je ovo smanjenje istorijsko dostignuće, to ne bi trebalo da bude naš jedini fokus“, rekla je ona.
„Značajno smanjenje je dovelo do pomeranja tereta bolesti sa male dece na stariju decu i adolescente, pojačano skoro isključivim fokusom na mlađu decu kroz programe kontrole zaraznih bolesti. Trenutno postoji nezadovoljena zdravstvena potreba među starijom decom i adolescentima i potrebno nam je globalna zajednica da se založi za promenu politike i finansiranje za rešavanje ovog problema“.
Profesor za decu Mardok Piter Azopardi rekao je da će istraživanje imati važne implikacije na globalnu politiku, finansiranje, raspodelu resursa i zdravstvene sisteme, posebno u svetlu nedavnih zdravstvenih kriza.
„Pandemija COVID-19 i nedavne epidemije Zika virusa, ebole i teškog akutnog respiratornog sindroma naglašavaju hitnu potrebu da se sagleda kontrola zaraznih bolesti“, rekao je on. Neke od ovih emergentnih bolesti pogodile su adolescente više nego mlađu decu, izazivajući skoro isključivi fokus na mlađu decu u okviru postojeće kontrole zaraznih bolesti.
„Nalazi naglašavaju potrebu za zdravstvenim sistemima, posebno u zemljama sa niskim prihodima, da nastave da grade kapacitete i povećavaju provjerene intervencije kao što su programi imunizacije. Ali mora se ulagati i u šire pristupe koji se bave društvenim barijerama kao što su adolescenti sa HIV-om imaju bolji pristup zdravstvenoj zaštiti“.
Profesor Mardok za decu Suzan Sojer rekla je da je pandemija COVID-19 s pravom usmerila globalnu pažnju na zarazne bolesti.
„Ova studija nas podseća na važnost rešavanja nadolazećih, kao i već ustanovljenih, zaraznih bolesti, posebno kod onih od 5 do 24 godine koji su prečesto zanemareni politikom i programiranjem“, rekla je ona.
