Mreža Atlas ćelija BRAIN Initiative (BICAN) pokrenula je svoje prvo veliko objavljivanje podataka, označavajući značajnu prekretnicu u ambicioznom nastojanju da se mapira ceo ljudski mozak.
Podaci, dostupni preko BICAN Rapid Release Inventori, obuhvataju transkriptomske i epigenomske profile sa jednom ćelijom i jednim jezgrom od ljudi, miševa i 10 drugih vrsta sisara.
Dobijeni iz više laboratorija u okviru konzorcijuma, uključujući Allen Institut, ovi podaci su iz projekata koji imaju za cilj da identifikuju i definišu tipove moždanih ćelija na osnovu molekularnih profila.
„Klapa je otvorena, podaci teku, a još je na putu“, rekla je dr Kerol Tompson, pomoćnica direktora za upravljanje podacima na Allen institutu. „Nadamo se da ako možemo da podstaknemo ponovnu upotrebu i deljenje podataka od strane više laboratorija, možemo maksimizirati vrednost ovih skupova podataka i zaista povećati javna ulaganja u istraživanje.“
BICAN ujedinjuje neuronaučnike, računarske biologe i softverske inženjere kako bi kreirali sveobuhvatan atlas ljudskog mozga. Ovaj napor se zasniva na ranijim projektima na Allen institutu i drugde, koji su mapirali ćelije celog mišjeg mozga i delove ljudskog mozga proučavanjem gena aktivnih u pojedinačnim ćelijama.
„Ovo izdanje predstavlja veliki korak napred ka ovoj sledećoj granici neuronauke, gde ćemo konačno početi da razumemo šta razlikuje ljudski mozak“, rekla je dr Fena Krienen, docent na Institutu za neuronauku Prinstona čija je laboratorija doprinela podataka za današnje izdanje.
„Okupljajući stručnjake iz više specijalnosti, BICAN projekat je model otvorene nauke“, rekao je dr Džon Ngai, direktor Inicijative NIH BRAIN.
„Dostupnost ove brzo rastuće riznice podataka omogućiće istraživačima širom sveta da pokrenu ovo polje ka dubljem razumevanju ljudskog mozga u zdravlju i bolesti, što će na kraju otvoriti put preciznijim tretmanima i lekovima za razorne poremećaje mozga.“
Objavljivanje otvorenih podataka je dizajnirano da ubrza otkrića u neuronauci pružanjem pristupa bez presedana sirovim podacima iz moždanih ćelija u različitim vrstama i fazama razvoja. Tradicionalno, mogu proći godine između naučnika koji generiše podatke i te informacije postaju dostupne putem objavljenog rada.
Ova inicijativa označava otklon od tog konvencionalnog pristupa, dajući prioritet ranoj razmeni podataka radi podsticanja saradnje i ubrzanja istraživanja. „Nadam se da će ovaj model postati norma, gde objavljujemo podatke pre nego što budu objavljeni i radimo zajedno na stvaranju resursa za celu zajednicu“, rekao je Krienen.
Istraživači sada mogu da koriste ovaj otvoreni skup podataka za mapiranje i definisanje tipova moždanih ćelija, nudeći nove uvide u raznolikost i funkciju ćelija mozga. „Neuronauka je izazovno polje“, rekao je Tompson. „Što više možemo da učinimo da osiguramo da podaci koje generišemo podstiču više studija i pomažu zajednici, biće nam bolje.“
Više informacija: Saznajte više na portal.brain-bican.org.