Velika međunarodna studija koju je vodio kanadski psiholog baca svetlo na skriveni fenomen: kako problematična upotreba pornografije utiče na ljude u različitim delovima sveta, različitih polova i seksualnih orijentacija.
Objavljeno u časopisu Zavisnost, istraživanje se ističe jer, među 82.000 ljudi u 42 proučavane zemlje, bavi se grupama koje su često bile zanemarene u prošlosti, uključujući žene i pojedince koji se ne uklapaju u tradicionalne rodne kategorije.
U svojim nalazima, uglavnom zasnovanim na anketama i upitnicima, docentica psihologije UdeM-a Beata Bothe i njene kolege fokusiraju se na ono što stručnjaci nazivaju „problematična upotreba pornografije“ ili PPU, gde ljudi ne mogu da kontrolišu svoju upotrebu pornografije.
Ova zloupotreba počinje da ima ozbiljne negativne uticaje na njihove živote, uključujući gubitak posla ili osećaj velike nevolje. Ono što je važno, studija pojašnjava da osećaj krivice zbog konzumiranja pornografije ne znači nužno da je neko zapravo problematičan korisnik.
„Mnogi ljudi gledaju pornografiju“, rekao je Bothe, čijih 79 koautora uključuje članove konzorcijuma International Sek Survei u SAD, Kini, Evropi i drugim delovima sveta.
„U Severnoj Americi, Evropi i Australiji, 70 do 94 odsto odraslih je koristilo pornografiju u nekom trenutku svog života. Ranije smo znali da muškarci često mogu postati problematični korisnici pornografije, ali bilo je malo informacija o tome kako žene i ljudi sa različitim rodni identiteti su pogođeni, niti kako ovo pitanje utiče na ljude na osnovu njihove seksualne orijentacije.“
Njena je jedna od prvih studija o pornografiji koja uključuje širok spektar ljudi i razmatra različite polove i ko ih privlači. Udubljujući se u podatke, Bothe i njeni suistraživači koristili su posebne analitičke alate dizajnirane da izmjere koliko ozbiljan problem ovih ljudi sa pornografijom može biti.
Otkrili su da bi nešto više od 3% moglo imati pravi problem sa pornografijom. Činilo se da muškarci imaju više problema u poređenju sa ženama, ali studija nije pronašla velike razlike na osnovu toga da li su ljudi strejt, gej ili biseksualni, ili su prijavili drugu seksualnu orijentaciju. Relativno mali broj ljudi koji bi mogli imati problema sa pornografijom ikada potraži pomoć.
„Naše istraživanje pokazuje da problematična upotreba pornografije može biti češća nego što mnogi misle i utiče na širok spektar ljudi“, rekao je Bothe. „Ističe da iako se mnogi bore, mnogi ne traže pomoć. To je važno jer sugeriše da je potrebno više posla da se razumeju i podrže oni koji su pogođeni.
Na mreži su dostupne sve vrste seksualno eksplicitnog sadržaja, većina besplatno. Ovi uključuju:
„Nismo merili kakvu pornografiju ljudi gledaju, tako da ne znamo da li su gledani materijali u skladu sa seksualnom orijentacijom osobe“, rekao je Bothe. „Ali možemo reći da nema razlike u PPU kod ljudi sa različitim seksualnim orijentacijama, i da muškarci prijavljuju PPU češće od žena ili osoba različitih rodova.
U nekim kulturama, iako se široko konzumira, pornografija se i dalje smatra tabuom, a to može imati efekat da se žene više zaziru od nje nego muškarci, dodala je ona.
Mladi ljudi, posebno oni koji su odrasli uz lak pristup internetu, generalno konzumiraju više pornografije na mreži od starijih generacija koje nisu imale takav pristup u svojim godinama formiranja. Dok većina ljudi koristi pornografiju za traženje seksualnog zadovoljstva, drugi to rade iz radoznalosti, u obrazovne svrhe ili kao sredstvo za istraživanje svoje seksualnosti.
Ljudi koji se identifikuju kao transrodni ili nebinarni mogu imati specifične preferencije koje se razlikuju od cisrodnih pojedinaca, primećuje se u studiji. Za ove ljude, na način na koji konzumiraju pornografiju mogu uticati faktori poput traženja reprezentacije ili istraživanja roda i seksualnog identiteta.
„I iako osobe iz seksualnih manjina mogu gledati pornografiju češće od svojih heteroseksualnih vršnjaka – zato što im može biti izazovnije da pronađu romantične ili seksualne partnere ili zato što koriste pornografiju da bi saznali o svojoj seksualnosti – oni ne prijavljuju više problema sa njihove pornografije nego njihovi heteroseksualni vršnjaci“, rekao je Bothe.
Sve u svemu, zaključila je, „važno je priznati da su ovi obrasci pod uticajem složene interakcije ličnih, društvenih i kulturnih faktora i da mogu da variraju u velikoj meri unutar grupa.“
