Glioblastom je najčešća vrsta malignog tumora mozga kod odraslih. Do sada nijedan tretman nije uspeo da učini da ovaj agresivni tumor trajno nestane. Tumorske ćelije su previše raznolike, a mikrookruženje je previše pogodno za tumore. Istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Univerzitetske bolnice u Bazelu su sada razvili imunoterapiju koja ne samo da napada tumor – već i okreće njegovo mikrookruženje protiv njega.
Rad je objavljen u časopisu Nature Communications.
Već nekoliko godina CAR-T ćelije donose novi zamah u imunoterapije protiv raka. Kako to funkcioniše: stručnjaci uzimaju pacijentove T-ćelije i reprogramiraju ih u laboratoriji tako da mogu da prepoznaju strukture na ćelijama raka uz pomoć receptora koji se zove himerni antigen receptor (CAR). Kada se vrate u telo, T-ćelije love i iskorenjuju ćelije raka. Ova metoda je već bila veoma uspešna kod nekih oblika leukemije.
Ali čvrsti tumori i posebno tumori mozga predstavljaju prepreku uspehu CAR-T ćelija. Prvo, lovcima na rak je teško da uđu u tumor. Drugo, nemaju sve ćelije raka nužno strukturu koju T-ćelije mogu prepoznati i napasti. I treće, čvrsti tumori u ljudskom tkivu imaju mikrookruženje koje odbija napade imunog sistema.
„Naročito u mozgu, gde se T-ćelije inače ne nalaze, okruženje je zaista neprijateljsko prema njima“, objašnjava profesor Gregor Hater sa Univerziteta u Bazelu i Univerzitetske bolnice u Bazelu.
Hater i njegov tim traže načine za borbu protiv glioblastoma. Ovi tumori mozga su, nažalost, izdržljivi, obično se vraćaju čak i nakon operacije i lečenja. Međutim, vreme dobijeno operacijom moglo bi se iskoristiti za reprogramiranje sopstvenih T-ćelija pacijenta u CAR-T ćelije u laboratoriji.
Ubrizgavanjem ovih direktno u tumor koji ponovo raste izbegava prepreku da CAR-T ćelije ne mogu da dođu do raka. Jednom unutra, T-ćelije napadaju sve ćelije raka koje nose prepoznatu strukturu.
CAR-T ćelije koje je razvio Hutterov tim imaju dodatnu funkciju koja ima za cilj promenu mikrookruženja. Istraživači takođe daju terapijskim T-ćelijama nacrt za molekul. Ovaj molekul blokira signale koje tumor koristi da otme imune ćelije u svom okruženju za svoje potrebe.
Ovi signali omogućavaju tumoru da imune ćelije, tačnije mikrogliju i makrofage, pretvori u izdajnike sopstvenog tela. Umesto da napadaju rak, oni sprečavaju imuni sistem da ga napadne.
Jednom kada implantirani molekul zaustavi ove tumorske signale, makrofagi i mikroglija mogu da podrže CAR-T ćelije u njihovom napadu na glioblastom – čak i na ćelije raka kojima nedostaje specifična prepoznata struktura.
Ispitivanja na miševima kojima su istraživači implantirali ćelije humanog glioblastoma već su pokazala da je tretman veoma uspešan. CAR-T ćelije su uspele da se otarase svih ćelija raka. Istraživački tim je takođe testirao metod protiv limfoma, koji je rak limfnog sistema. Tretman se takođe pokazao obećavajućim u ovim testovima.
Kao sledeći korak, Hater i njegov tim žele da ponude tretman pacijentima u prvoj kliničkoj studiji kako bi testirali njegovu efikasnost i bezbednost. „Pošto lek ubrizgavamo lokalno i ne isporučujemo ga kroz krvotok, neželjeni efekti na ostatak tela treba da budu ograničeni“, kaže Hater.
Međutim, mogući neželjeni efekti na nervni sistem — za koje je već poznato da se javljaju od drugih terapija CAR T-ćelija — i koliko se oni mogu suzbiti mogu se utvrditi samo kroz studije, dodaje on.
