Rak pankreasa je jedan od najsmrtonosnijih oblika raka, pre svega zato što se obično dijagnostikuje veoma kasno. Sadašnji markeri su previše neosetljivi i nespecifični za skrining ranog otkrivanja. U časopisu Angevandte Chemie, istraživački tim je sada predstavio novu metodu koja bi mogla dovesti do znatno preciznije i pouzdanije dijagnoze. Zasnovan je na selektivnom otkrivanju specifičnih antitela u uzorcima krvi.
Tumori proizvode određene proteine (antigene povezane sa tumorom) koji privlače pažnju našeg imunog sistema koji stalno „patrolira“ i pokreću imuni odgovor. Kao posledica toga, formiraju se antitela usmerena protiv tumora (autoantitela povezana sa tumorom), koja cirkulišu u krvi u vrlo ranim stadijumima bolesti – što ih čini korisnim za rano otkrivanje.
Međunarodni tim, predvođen Robertom Fiamengom i Đovanijem Malerbom sa Univerziteta u Veroni (Italija), kao i Alfredom Martinesom iz Centra za biomedicinska istraživanja La Riohe (Logronjo, Španija) i Fransiskom Korzanom na Univerzitetu u La Rioji, sada je razvio pristup dijagnostičkom testiranju raka pankreasa koji se zasniva na otkrivanju takvih specijalnih autoantitela povezanih sa tumorom.
Odlučili su da koriste autoantitela usmerena protiv oblika mucina-1 (TA-MUC1) povezanog sa tumorom. Mucin-1 je jako glikozilovani protein (protein sa komponentama šećera) koji se javlja, na primer, u tkivu žlezde.
U mnogim vrstama tumora, uključujući rak pankreasa, nalazi se u značajno povišenim koncentracijama. Pored toga, obrazac glikozilacije se razlikuje od normalnog oblika. Cilj tima je bio da otkrije autoantitela koja su usmerena specifično protiv TA-MUC1 i jasan su pokazatelj raka pankreasa.
Na osnovu strukturnih analiza i kompjuterskih simulacija poznatih antitela protiv TA-MUC1 (SM3 i 5E5), tim je dizajnirao kolekciju sintetičkih glikopeptida koji oponašaju različite segmente (epitope) TA-MUC1. Takođe su napravili neprirodne modifikacije kako bi povećali šanse za identifikaciju podgrupa autoantitela koje ukazuju na bolest.
Tim je imobilisao ove modelne antigene na zlatnim nanočesticama, postigavši sonde pogodne za serološki test (dot-blot test). Dijagnostički test je validiran stvarnim uzorcima pacijenata sa karcinomom pankreasa i zdrave kontrolne grupe.
Neke od sondi za nanočestice mogle bi veoma dobro da razlikuju uzorke od bolesnih i zdravih pojedinaca, pokazujući da su otkrili autoantitela povezana sa tumorom. Značajno je da su ova specifična autoantitela pokazala značajno bolje ispravne pozitivne/lažno pozitivne odnose od trenutnih kliničkih biomarkera za rak pankreasa.
Sonde sa manjim glikopeptidnim antigenima koji odgovaraju samo jednom epitopu dale su bolje rezultate od većih sondi koje oponašaju više epitopa – prednost za lakšu sintetičku proizvodnju. Utvrđeno je da je kratki glikopeptid sa neprirodnom modifikacijom njegove komponente šećera posebno efikasan za detekciju diskriminirajućih autoantitela.
Ovaj novi pristup zasnovan na strukturi mogao bi pomoći u odabiru podgrupa autoantitela sa većom specifičnošću tumora.
