Novi podaci međunarodnog istraživačkog tima otkrivaju da se glečeri u tropima tope brže nego što se ranije predviđalo, što izaziva ozbiljne posledice za globalnu dostupnost slatke vode i lokalne ekosisteme. Glečeri, koji pokrivaju oko 10% Zemljine površine i od kojih zavisi otprilike svaka četvrta osoba na planeti, povlače se do veličina koje istraživači nisu očekivali još godinama.
Paleoklimatolog Endrju Gorin sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju opisuje ovaj fenomen kao „šokantan“, naglašavajući da brzi prelazak kroz klimatske prekretnice označava da neki delovi sveta više nisu u klimatskim uslovima pogodnim za razvoj ljudske civilizacije.
Studija je pokazala da su neki delovi planinskog lanca Anda doživeli nivoe toplote koji nisu viđeni od pre najmanje 11.700 godina. Povlačenje glečera dovelo je do smanjenja slatke vode, što uzrokuje rekordne suše, nestašice i opasne poplave u regionu.
Ova pojava nije ograničena samo na Ande; istraživanja su pokazala ubrzanje topljenja leda od Himalaja do Aljaske. Geonaučnik Šon Markot sa Univerziteta Viskonsin-Medison upozorava da su glečeri pokazatelji prvih velikih klimatskih promena i da će slični scenariji uskoro postati uobičajeni u drugim delovima sveta.
Očekuje se da će smanjenje otopljene vode od glečera, zajedno sa prodorom slane vode iz mora, značajno smanjiti protok glavnih reka kao što su Magdalena i Ganga. Ove promene mogu dovesti do masovnih migracija stanovništva u potrazi za vodom, kako je upozorio generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Osim toga, nedavna studija, predvođena glaciologom Levanom Tielidzeom sa Univerziteta Monash, pokazuje kako povlačenje leda brzo menja lokalna okruženja, uvodeći nove vrste i ekologiju, dok stari život nestaje. Ove promene mogu imati dugoročne posledice na biodiverzitet i ekosisteme širom sveta.
„Širom sveta, glečeri se povlače, ostavljajući sve veća područja izložena, što je jedan od najočitijih znakova klimatskih promena“, kaže Tielidze.