Plimno dejstvo na donjoj strani glečera Thwaites na Antarktiku „neumoljivo“ će ubrzati topljenje ovog veka, prema novom istraživanju britanskih i američkih naučnika. Istraživači upozoravaju da bi brže topljenje moglo da destabilizuje ceo ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika, što bi dovelo do njegovog konačnog kolapsa.
Masivni glečer — koji je otprilike veličine Floride — je od posebnog interesa za naučnike zbog velike brzine kojom se menja i uticaja koji bi njegov gubitak imao na nivo mora (razlog njegovog naziva „Sudnji dan“). Takođe deluje kao sidro koje zadržava ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika.
Na mestima debljine više od 2 kilometra, Thwaites je upoređen sa čepom u boci. Da se sruši, nivo mora bi porastao za 65 centimetara. To je već značajna količina, s obzirom da se okeani trenutno povećavaju za 4,6 milimetara godišnje. Ali ako bi to dovelo do konačnog gubitka čitavog ledenog pokrivača, nivo mora bi porastao za 3,3 metra.
Dok neki kompjuterski modeli sugerišu da bi smanjenje emisije gasova staklene bašte prema Pariskom sporazumu iz 2015. moglo ublažiti povlačenje glečera, izgledi za glečer su i dalje „tmurni“, prema izveštaju Međunarodne saradnje na glečeru Thwaites, ili ITGC, projekta koji uključuje istraživače. iz Britanskog istraživanja Antarktika, Nacionalne naučne fondacije SAD i Saveta za istraživanje prirodne sredine u Velikoj Britaniji.
Thwaites se povlači više od 80 godina, ali se taj proces ubrzao u proteklih 30, rekao je Rob Larter, pomorski geofizičar koji je doprinio istraživanju. „Naši nalazi pokazuju da je spremno da se povuče dalje i brže. Druga dinamika koja trenutno nije ugrađena u velike modele mogla bi ubrzati njenu propast, pokazuje novo istraživanje.
Koristeći robota u obliku torpeda, naučnici su utvrdili da je donja strana Thwaites-a izolovana tankim slojem hladne vode. Međutim, u oblastima gde se delovi glečera podižu sa morskog dna i led počinje da pluta, dejstvo plime i oseke pumpa topliju morsku vodu, pod visokim pritiskom, čak 10 kilometara (6 milja) ispod leda.
Proces narušava taj izolacioni sloj i verovatno će značajno ubrzati koliko brzo se zona uzemljenja – oblast u kojoj se glečer nalazi na morskom dnu – povlači.
Sličan proces je primećen na glečerima na Grenlandu.
Grupa je takođe označila najgori scenario u kojem se formiraju ledene litice od 100 metara ili više na prednjem delu Thwaites-a, a zatim se brzo otpuštaju sa sante leda, uzrokujući povlačenje glečera koje bi moglo da podigne nivo mora za desetine centimetara u ovom veku. . Međutim, istraživači su rekli da je prerano znati da li su takvi scenariji verovatni.
Ključno pitanje bez odgovora je da li je gubitak glečera Thwaites već nepovratan. Obilne snežne padavine, na primer, redovno se dešavaju na Antarktiku i pomažu da se nadoknadi gubitak leda, objasnila je Mišel Maklenan, klimatski naučnik sa Univerziteta Kolorado u Bolderu, tokom brifinga za novinare. „Problem je u tome što imamo ovu neravnotežu: gubi se više leda nego što snežne padavine mogu da nadoknade“, rekla je ona.
Povećana vlaga u atmosferi planete, uzrokovana globalnim zagrevanjem koje isparava okeanske vode, mogla bi da dovede do više snega na Antarktiku — barem na neko vreme. U određenom trenutku, međutim, očekuje se da će to preći na kišu i topljenje površine na ledu, stvarajući situaciju u kojoj se glečer topi odozgo i odozdo. Koliko će se to brzo dogoditi zavisi delimično od napretka nacija u usporavanju klimatskih promena.
