Još 2021. godine, test pameti glavonožaca je potvrdio koliko je važno za nas ljude da ne potcenjujemo inteligenciju životinja.
Sipama je data nova verzija testa marshmallov-a, a rezultati mogu pokazati da se u njihovim čudnim malim mozgovima dešava više nego što smo znali.
Njihova sposobnost učenja i prilagođavanja, rekli su istraživači, mogla je evoluirati da bi sipi pružila prednost u morskom svetu koji se jede ili se jede.
Test belog sleza, ili Stanford marshmallov eksperiment, prilično je jednostavan.
Dete se smešta u sobu sa belim slezom. Rečeno im je da ako uspeju da ne jedu beli slez 15 minuta, dobiće drugi beli slez i biće im dozvoljeno da jedu oba.
Ova sposobnost odlaganja zadovoljenja pokazuje kognitivne sposobnosti kao što je planiranje budućnosti, a prvobitno je sprovedena da bi se proučavalo kako se ljudska kognicija razvija; konkretno, u kojoj dobi je čovek dovoljno pametan da odloži zadovoljstvo ako to znači bolji ishod kasnije.
Pošto je tako jednostavno, može se prilagoditi životinjama. Očigledno, ne možete reći životinji da će dobiti bolju nagradu ako čeka, ali možete je obučiti da shvate da bolja hrana dolazi ako odmah ne pojedu hranu ispred sebe.
Neki primati mogu da odlože zadovoljstvo, zajedno sa psima, iako nedosledno. Korvide su takođe položile test belog sleza.
U 2020, sipa je takođe prošla verziju testa marshmallov-a. Naučnici su pokazali da obična sipa (Sepia officinalis) može da se uzdrži od obroka od mesa rakova ujutru kada nauče da će im večera biti nešto što više voli – škampi.
Međutim, kako je istakao tim istraživača na čelu sa bihevioralnim ekologom Aleksandrom Šnel sa Univerziteta u Kembridžu, u ovom slučaju je bilo teško utvrditi da li je ova promena u ponašanju u potrazi za hranom kao odgovor na dostupnost plena takođe vođena sposobnošću da se napreže. -kontrola.
Tako su osmislili još jedan test, za šest običnih sipa. Sipe su bile smeštene u poseban rezervoar sa dve zatvorene komore koje su imale providna vrata kako bi životinje mogle da vide unutra. U odajama su bile grickalice – manje preferirani komad sirovih kraljevskih kozica u jednoj, a mnogo primamljiviji živi škampi u drugoj.
Na vratima su takođe bili simboli koje je sipa bila obučena da prepozna. Krug je značio da će se vrata odmah otvoriti. Trougao je značio da će se vrata otvoriti nakon vremenskog intervala između 10 i 130 sekundi. A kvadrat, korišćen samo u kontrolnom stanju, značio je da su vrata ostala zatvorena na neodređeno vreme.
U probnom stanju, kozica je bila postavljena iza otvorenih vrata, dok su živi škampi bili dostupni tek nakon odlaganja. Ako je sipa išla na kozice, škampi su se odmah uklanjali.
U međuvremenu, u kontrolnoj grupi, škampi su ostali nepristupačni iza vrata sa kvadratnim simbolom koja se nisu otvarala.
Istraživači su otkrili da su sve sipe u testnom stanju odlučile da sačekaju svoju omiljenu hranu (žive škampe), ali se nisu potrudile da to urade u kontrolnoj grupi, gde joj nisu mogle pristupiti.
„Sipe u ovoj studiji su bile u stanju da čekaju bolju nagradu i tolerisale su kašnjenja do 50-130 sekundi, što je uporedivo sa onim što vidimo kod kičmenjaka velikog mozga kao što su šimpanze, vrane i papagaji“, rekao je Šnel. još 2021. godine.
Drugi deo eksperimenta je bio da se proveri koliko je šest sipa bilo dobro u učenju. Prikazana su im dva različita vizuelna znaka, sivi kvadrat i beli.
Kada bi se približili jednom, drugi bi bio uklonjen iz rezervoara; ako bi napravili „tačan” izbor, bili bi nagrađeni užinom.
Kada su naučili da povežu kvadrat sa nagradom, istraživači su promenili znakove, tako da je drugi kvadrat sada postao znak za nagradu.
Zanimljivo je da su sipe koje su najbrže naučile da se prilagode ovoj promeni bile i sipe koje su mogle duže da čekaju na nagradu za škampe.
Čini se da sipa može da ispolji samokontrolu, u redu, ali ono što nije jasno je zašto.
Kod vrsta kao što su papagaji, primati i korvidi, odloženo zadovoljstvo je povezano sa faktorima kao što su upotreba alata (jer zahteva planiranje unapred), čuvanje hrane (iz očiglednih razloga) i socijalna kompetencija (zbog prosocijalnog ponašanja – kao što je staranje da svi ima hranu – koristi društvene vrste).
Sipe, koliko znamo, ne koriste alate ili hranu iz keša, niti su posebno društvene. Istraživači smatraju da ova sposobnost odlaganja zadovoljenja može imati neke veze sa načinom na koji se sipa hrani za hranu.
„Sipe provode većinu svog vremena kamuflirajući, sedeći i čekajući, isprekidane kratkim periodima traženja hrane“, rekao je tada Šnel.
„Oni razbijaju kamuflažu kada se hrane, tako da su izloženi svakom grabežljivcu u okeanu koji želi da ih pojede. Spekulišemo da je odloženo zadovoljenje možda evoluiralo kao nusproizvod ovoga, tako da sipa može da optimizuje ishranu čekajući da izabere bolji kvalitet hranu“.
To je fascinantan primer kako veoma različiti načini života kod veoma različitih vrsta mogu rezultirati sličnim ponašanjem i kognitivnim sposobnostima.
Dokazi „sećanja nalik epizodama“ pronađeni su kod sipa, a 2024. godine naučnici su izvestili o prvom zapažanju stvorenja koje formira lažna sećanja.
Buduća istraživanja bi, primetio je tim, trebalo da pokušaju da utvrde da li su sipa zaista sposobne da planiraju budućnost.
