Dok je demencija mnogo češća kod starijih odraslih osoba, stotine hiljada ljudi svake godine ima dijagnozu demencije sa početkom u mladosti (IOD) – a opsežna nova studija baca značajno novo svetlo na to zašto.
Većina prethodnih istraživanja u ovoj oblasti bavila se genetikom koja se prenosi kroz generacije, ali ovde je tim uspeo da identifikuje 15 različitih faktora načina života i zdravlja koji su povezani sa IOD rizikom.
„Ovo je najveća i najsnažnija studija te vrste ikada sprovedena“, kaže epidemiolog David Llevellin sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji.
„Uzbudljivo, po prvi put otkriva da ćemo možda moći da preduzmemo mere da smanjimo rizik od ovog iscrpljujućeg stanja, ciljanjem na niz različitih faktora.“
Istraživački tim je analizirao podatke prikupljene o 356.052 osobe mlađe od 65 godina u Velikoj Britaniji. Nizak socioekonomski status, socijalna izolacija, oštećenje sluha, moždani udar, dijabetes, srčana oboljenja i depresija bili su povezani sa većim rizikom od IOD.
Nedostatak vitamina D i visoki nivoi C-reaktivnog proteina (koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu) takođe su značili veći rizik, kao i dve varijante gena ApoE4 ε4 (genetski scenario koji je već povezan sa Alchajmerovom bolešću).
Istraživači opisuju odnos između alkohola i IOD-a kao „kompleksan“. Dok je zloupotreba alkohola dovela do povećanog rizika, umereno do teško opijanje je u korelaciji sa smanjenim rizikom – verovatno zato što su ljudi u ovoj drugoj grupi obično generalno zdraviji (imajte na umu da oni koji se uzdržavaju od alkohola često to čine iz medicinskih razloga).
Viši nivoi formalnog obrazovanja i manja fizička slabost (mereno većom snagom šake) takođe su bili povezani sa manjim rizikom od IOD. Sve ovo pomaže da se popune neke od praznina u znanju oko IOD-a.
„Već smo znali iz istraživanja na ljudima koji razviju demenciju u starijoj dobi da postoji niz faktora rizika koji se mogu modifikovati“, kaže neuroepidemiolog Sebastijan Keler sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji.
„Pored fizičkih faktora, mentalno zdravlje takođe igra važnu ulogu, uključujući izbegavanje hroničnog stresa, usamljenosti i depresije.
Iako rezultati ne dokazuju da je demencija uzrokovana ovim faktorima, oni pomažu u stvaranju detaljnije slike. Kao i uvek u ovoj vrsti istraživanja, saznanje više o uzrocima može pomoći u razvoju boljih tretmana i preventivnih mera.
Mnogi od ovih faktora se mogu menjati, što pruža više nade onima koji rade da pronađu načine da pobede demenciju, a ne da je samo upravljaju. Na kraju krajeva, demencija može biti nešto od čega možemo da smanjimo rizik zdravijim životom.
„Demencija koja se javlja kod mladih ima veoma ozbiljan uticaj, jer oboleli ljudi obično i dalje imaju posao, decu i zauzet život“, kaže neuronaučnik Stivi Hendriks sa Univerziteta u Mastrihtu.
„Često se pretpostavlja da je uzrok genetski, ali za mnoge ljude zapravo ne znamo tačno šta je uzrok. Zbog toga smo želeli da istražimo i druge faktore rizika u ovoj studiji.“
