Ženke gibona sa grbama pokazuju trzave, skoro geometrijske obrasce kretanja. Istraživači sa Univerziteta Hajnrih Hajn u Dizeldorfu (HHU), Osla u Norveškoj i Pariza proučavali su ove upadljive pokrete, koji su uporedivi sa ljudskim plesovima.
U časopisu Primati oni opisuju strukturu plesova, njihov ritam i kontekste u kojima se plesovi javljaju.
Posetioci zoološkog vrta su možda već videli kako ženke gibona izvode upadljive sekvence trzajućih pokreta koji uključuju zadnjicu, ruke i noge. Ovo ponašanje se može posmatrati u zoološkim vrtovima, ali iu divljini.
Kresti giboni pripadaju porodici malih majmuna. Do danas je bilo malo naučnog interesovanja za ovaj poseban prikaz. Dr Kai R. Caspar sa Instituta za biologiju ćelije na HHU, dr Kamil Koje sa Instituta Žan Nikod u Parizu i profesor dr Priti Patel-Gros sa Univerziteta u Oslu u Norveškoj sada su analizirali ovo upečatljivo ponašanje gibona detaljnije. Fokusirali su se na redosled pokreta, ritam i intencionalnost—tj. okolnosti u kojima giboni izvode plesove.
Dr Koje, glavni autor studije, rekao je: „Naše ispitivanje video materijala iz različitih zooloških vrtova i centara za spasavanje dokazuje da sve vrste gibona izvode ove plesove. Oni predstavljaju zajednički i nameran oblik vizuelne komunikacije.“ To je pokazatelj namerne upotrebe plesova koji giboni često proveravaju tokom predstave da li publika obraća pažnju.
Profesor Patel-Grosz: „Samo seksualno zrele ženke plešu. U okviru vrsta, plesovi se očigledno prvenstveno koriste za izazivanje kopulacije, ali se takođe javljaju u širokom spektru situacija povezanih sa neseksualnim uzbuđenjem ili frustracijom i takođe su često usmereni na ljude kada se izvodi u zatočeništvu u zoološkim vrtovima“.
Istraživači su takođe primetili da plesni pokreti pokazuju strukturu grupisanja. Dr Kaspar: „Oni su često organizovani u grupe pokreta gore-dole ili levo-desno i prate jasan ritam. U zavisnosti od pojedinca, sekvence pokreta mogu varirati po složenosti.“
Istraživači mogu da vide sličnosti između gibona i ljudskih plesova, ali pretpostavljaju da su evoluirali nezavisno jedan od drugog. Ovaj zaključak se zasniva, između ostalog, na činjenici da druge vrste majmuna ne pokazuju ovakav tip ponašanja.
Štaviše, plesovi gibona su takođe verovatno urođeni, dok je ljudski ples prvenstveno određen kulturom. Ljudski ples je takođe često praćen muzikom ili pesmom, dok kod gibona to nikada nije slučaj.
„Plesno ponašanje je slučajno primećeno, ali sada se o tome izveštava iz raznih zooloških vrtova“, kaže dr Kaspar. Plesući giboni mogu se videti u zoološkom vrtu Duisburg i zoološkom vrtu Burgers u Arnhemu u Holandiji, između ostalih lokacija.